Karcinom dojke nije jedna bolest, već više različitih oboljenja sa različitim nivoima rizika po zdravlje žena. Poslednjih godina, istraživači su posvetili posebnu pažnju duktalnom karcinomu in situ (DCIS), koji predstavlja najraniju fazu karcinoma dojke - stadijum 0.
U većini slučajeva, DCIS ostaje ograničen na mlečne kanale i ne širi se na druga tkiva. Ovaj tip karcinoma čini oko 20 odsto svih dijagnoza raka dojke u Sjedinjenim Američkim Državama svake godine. Iako se mnogi slučajevi ne razviju u invazivni rak, postoji mali procenat visokorizičnih oblika DCIS-a koji mogu da napreduju i trenutno ne postoje precizni načini da ih lekari razlikuju.
Kako bi se osigurala bezbednost pacijentkinja, većini žena sa DCIS-om se preporučuju standardne metode lečenja: operacija, zračenje i često hormonska terapija. Međutim, najnovija istraživanja pokazuju da ovaj pristup možda nije potreban za sve pacijentkinje.
U studiji objavljenoj u časopisu JAMA, dr Šeli Huang iz Duke Cancer Institute izveštava da žene sa niskorizičnim DCIS-om koje su umesto operacije i zračenja birale redovne mamografske preglede i pažljivo praćenje nisu imale veći rizik za razvoj invazivnog raka u periodu od dve godine u poređenju sa onima koje su prošle kroz standardni tretman.
"Ova studija je još jedan važan korak u razumevanju da nisu svi slučajevi DCIS-a isti, iako ih tretiramo na isti način", kaže dr Huang. "Za niskorizične DCIS slučajeve, poput onih u ovoj studiji, operacija možda nije neophodna."
Studija, nazvana COMET (Comparing an Operation to Monitoring with or without Endocrine Therapy), obuhvatila je skoro 1.000 žena sa niskorizičnim DCIS-om, što čini otprilike polovinu svih dijagnoza ovog tipa u SAD. Žene sa visokorizičnim DCIS-om, kao što su estrogen-negativni DCIS ili oni koji se manifestuju kao opipljive kvržice u dojci, nisu bile uključene u ispitivanje jer nisu bile pogodne za strategiju izbegavanja operacije i zračenja.
U istraživanju, žene su bile raspoređene u dve grupe: jednu koja je podvrgnuta standardnom lečenju (operacija i zračenje) i drugu koja je prošla kroz aktivno praćenje sa češćim mamografijama. Pacijentkinje iz obe grupe imale su mogućnost da koriste hormonsku terapiju. Posle dve godine, 5,9 odsto žena iz prve grupe razvilo je invazivni karcinom, dok je u drugoj grupi taj procenat bio 4,2 odsto.
Interesantno je da se 44 odsto žena koje su prvobitno bile određene za operaciju ipak odlučilo da je ne uradi, dok je 14 odsto žena iz grupe za aktivno praćenje na kraju izabralo operaciju. Istraživački tim je dozvolio ove promene i izvršio analizu uzimajući u obzir stvarno sprovedene tretmane. Čak i nakon ovih prilagođavanja, nije primećena veća učestalost karcinoma u grupi koja je bila pod aktivnim nadzorom.
Dr Huang naglašava da su za donošenje konačnih odluka o promeni standardnog tretmana potrebna dugoročnija istraživanja, sa praćenjem pacijentkinja najmanje pet godina. Ipak, ovi rezultati sugerišu da bi kod nekih žena manje invazivan pristup mogao biti jednako efikasan kao tradicionalne metode lečenja. Pročitajte detaljnije o dijagnostičkim metodama za otkrivanje i praćenje raka dojke.
Tekst: Times / Lepa&Srećna / Jasmina Glišić
Još uvek nema komentara - sjajna prilika da pokreneš diskusiju.