Proces prihvatanja života sa multiplom sklerozom, od koje u Srbiji boluje više od 9.000 osoba, je specifičan u odnosu na ostale neurološke bolesti. Klinički tok kod većine formi multiple skleroze odlikuje se smenom pogoršanja bolesti, koje nije predvidivo i perioda poboljšanja stanja. Upravo ta činjenica nepredvidivosti toka bolesti čini da kada dođe do pojave novog pogoršanja, u psihološkom smislu se pacijent ponovo vrati u vreme kada mu je saopštena dijagnoza.

Reč je hroničnoj autoimunoj bolesti, koja se dva puta češće javlja kod žena nego kod muškaraca. Smatra se najvećim imitatorom u neurologiji i predstavlja vrlo ozbiljno oboljenje promenljivog toka. Simptomi se kreću od blage ukočenosti i otežanog hodanja, preko utrnulosti i peckanja, slepila, poremećaja mokrenja, defekacije (pražnjenja creva), bolnih mišićnih grčeva, problema sa koordinacijom i ravnotežom, govorom ili gutanjem, poremećaja seksualnih funkcija, pa sve do potpune oduzetosti, paralize, i trajne onesposobljenosti kod obolelih.

Zbog svega toga, Društvo MS Srbije je još pre 20 godina pokrenulo psihološko savetovalište, gde pacijenti i njihove porodice mogu doći u svakom trenutku, da razgovaraju i iskoriste iskustvo drugih, kako bi pomogli sebi. Ono što je za sve ove godine rada savetovališta uočeno jeste da je podrška potrebna kako pacijentima, tako i njihovim porodicama. Ne boluje samo osoba koja ima dijagnozu, već celo njeno bliže okruženje. Članovi porodice u jednom diskursu teže prihvataju bolest, jer nemaju tu vrstu kontrole koju ima pacijent.

Tanja Kostadinović, arhitekta, koja je pre godinu dana dobila dijagnozu multiple skleroze otkrila je koji su simptomi njoj bili prvi alarm da je vreme da poseti lekara.

"Prvi signal koji sam imala bio je problem sa vidom i to se desilo prošlog leta. Simptomi su bili intenzivni, nisam dobro videla, imala sam nevoljne pokrete očima, duple slike. Nisam mogla da budem funkcionalna, bilo mi je neprijatno da čitam, gledam televiziju, crtam, pišem. Bukvalno nije postojala aktivnost koja je bila prijatna. Nakon toga je krenulo dijagnostičko lutanje, zato što čovek koji nije medicinske struke ne zna kuda da krene, kome da se obrati. Sada sam dobro, na terapiji sam i u decembru će biti godinu dana od kada mi je dijagnoza potvrđena", rekla je Tanja.

multipla skleroza (3).jpg
Shutterstock  

Pacijentima kojima se danas dijagnostikuje multipla skleroza (MS) u Srbiji, dobijaju adekvatnu terapiju, shodno zdravstvenom stanju i tipu bolesti, a samim tim i mogućnost da imaju što manje problema, stvaraju porodicu, rade i vode normalniji život.

"Danas se leči više od 5.500 pacijenata i time je u odnosu na pre 5 godina, upetostručen broj osoba sa MS koje se leče o trošku države. Sledeći cilj nam je da pokušamo da organizujemo multidisciplinarni tretman za svakog MS pacijenta, što se najadekvatnije može ostvarivati pri Univerzitetskim centrima. Želja nam je da se to dogodi i u Srbiji, u Beogradu u okviru Klinike za neurologiju Univerzitetskog Kliničkog centra Srbije. To bi podrazumevalo da se o pacijentima brinu neurolozi, medicinske sestre koje se posebno bave multiplom
sklerozom, fizijatri, psiholozi ali i drugi zdravstveni radnici, kako bi na jednom mestu pacijenti bili u potpunosti zbrinuti. Na taj način pacijent bi bio praćen od strane neurologa, ali i adekvatno praćen od radiologa, odnosno neuroradiologa i lekara drugih specijalnosti", kaže prof. dr Jelena Drulović, neurolog i direktorka Univerzitetskog Kliničkog centra Srbije.

BONUS VIDEO:

Kurir TV "OSETILA SAM DA MI TRNE PRVO NOGA, PA RUKA..." Jelena već dve godine živi s multipla sklerozom, ALI NEMA NIKAKVIH POTEŠKOĆA

 Tekst: MS Srbija/Lepa&Srećna/R.I.