NEUROLOG DR MATKOVIĆ OTKRIVA ZAŠTO JE MULTIPLA SKLEROZA BOLEST SA 1.000 LICA: Koji simptomi su alarm za posetu lekaru?

Jedno od oboljenja koje najviše plaši ljude srednjih godina jeste multipla skleroza, od koje u Srbiji boluje oko 9.000 osoba.

Prema rečima dr Matković, multipla skleroza je hronično neurološko oboljenje mozga, kičmene moždine i optičkog nerva koje nastaje usled poremećaja imuniteta, te se smatra i autoimunim oboljenjem. Napada centralni nervni sistem, mada u stručnoj literaturi postoje dokazi i o zahvaćenostiperifernog nervnog sistema. Dovodi do oštećenja mijelinskog omotača, zaštitnog sloja koji okružuje nervna vlakna, što dovodi do pojave različitih simptoma.

"Tačan uzrok nastanka MS-a još uvek nije u potpunosti razjašnjen. Smatra se da kombinacija genetskih, imunoloških i faktora sredine, kao što su virusne infekcije ili deficit vitamina D, igra važnu ulogu u etiologiji", kaže dr Matković i otkriva kako je ova bolest veoma teška za dijagnostikovanje.

"Dijagnoza MS-a postavlja se na osnovu simptomima, neurološkog pregleda i dijagnostičkih testova, kao što su magnetna rezonanca mozga i kičmene moždine, i analiza cerebrospinalne tečnosti. Dijagnozu MS nije lako postaviti, jer ne postoji ni jedan laboratorijski ili specifičan test za ovo oboljenje. Zato, da bi bila postavljena dijagnoza MS, ne sme da postoji bolje objašnjenje za postojeću kliničku sliku, odnosno obavezno je isključivanje drugih, diferencijalno dijagnostičkih, oboljenja (infektivnih, zapaljenskih, vaskularnih, drugih autoimunih). Zbog toga je multipla skleroza poznata kao bolest sa hiljadu lica", kaže doktorka.

Kako izgledaju simptomi multiple skleroze i kada se treba obavezno javiti lekaru?

MS se može manifestovati na različite načine, zavisno od regije centralnog nervnog sistema koja je pogođena. Simptomi mogu biti blagi ili teški, kratkotrajni ili dugotrajni, a najčešće se odnose na probleme sa vidom, ravnotežom, kontrolom ili slabošću mišića, izmenjenim senzibilitetom i kognitivnim funkcijama. Tipično (kod 80% pacijenata), MS počinje u obliku relapsno-remitentnih epizoda, tokom kojih se simptomi javljaju i u potpunosti povlače. Sa vremenom, neki pacijenti mogu razviti progresivni oblik bolesti. Ukoliko od samog početka postoji progresija neurološkog deficita tok bolesti se može okarakterisati kao primarno progresivan, koji je i najteži za postavljanje dijagnoze, jer ga ne prate tipične relapsno-remitentne epizode.

Simptomi MS-a su raznoliki i često se preklapaju sa simptomima drugih bolesti. Tipični simptomi MS-a uključuju slabost u jednom ili više ekstremiteta, zamagljen vid na jednom ili oba oka uz bol pri pomeranju očiju, senzitivne simptome (trnjenje, peckanje, žarenje), duple slike, vrtoglavicu, poteškoće sa kontrolom mokrenja, tremor i mentalne poremećaje (poremećaji pamćenja, pažnje, kognitivni poremećaji, depresivnost) i druge ređe simptome kao što su epileptički napadi ili sevajući bolovi polovine lica, hronični umor, otežano gutanje ili otežan govor.

Obratite se lekaru ako doživite dugotrajne ili ponavljane, gore navedene, neurološke simptome. Kada simptomi traju duže od 24 sata, u odsustvu povišene telesne temperature, neophodna je poseta neurologu. Mnogi od ovih simptoma mogu biti deo drugih medicinskih stanja, ali i ukazivati na MS.

Zašto je multipla skleroza češća kod žena i kako umanjiti rizik?

Trenutno nije potpuno jasno zašto je MS češći kod žena, što pokazuju i epidemiološki podaci. Takođe, multipla skleroza se najčešće javlja kod osoba u mlađim godinama, između 20 i 40 godina, ali se može javiti i u različitim godinama života. Postoje teorije koje sugerišu ulogu hormonalnih faktora (estrogena), genetske predispozicije i imunoloških reakcija. Da bi se umanjio rizik od MS-a, preporučuje se zdrav način života, uključujući pravilnu ishranu, redovno vežbanje i izbegavanje faktora rizika kao što je pušenje.

Kakve su danas terapijske mogućnosti i ima li šanse za izlečenje multiple skleroze?

Trenutno ne postoji lek za izlečenje, ali postoje terapije koje mogu ublažiti simptome i usporiti progresiju bolesti. Terapije obuhvataju kortikosteroide za smanjenje zapaljenja, beta-interferone za smanjenje učestalosti napada, kao i druge lekove. U Srbiji se, od nedavno, primenjuje visokoefektivni pristup u okviru koje postoji indukciona terapija koja se daje u odgovarajućim ciklusima. Kako se pokazalo da oštećenja nerava (neuroaksonalna) nastaju na samom početku bolesti, ovakav pristup lečenju i što ranije započinjanje terapije omogućava da se pacijentima što duže očuva funkcionalnost. Takođe, veoma važnu ulogu igraju fizikalna terapija i podrška mentalnom zdravlju.

Potrebno je naglasiti da je napredak u dijagnostici i terapijskim protokolima doprineo uspešnijem lečenju i poboljšanju uslova za osobe obolele od multiple skleroze u Srbiji. Ovo uključuje inovativne terapije koje su dostupne, kao i decentralizaciju pristupa lekovima, čime su terapije postale dostupnije pacijentima. Uvek je preporučljivo konsultovati se sa neurolozima za detaljnije informacije i uputstva prilagođena individualnim potrebama.

Zašto neki pacijenti razviju teške oblike bolesti, a drugi je uspešno kontrolišu terapijom?

U praksi ne postoje dva pacijenta koja imaju istu kliničku prezentaciju i tok bolesti, uprkos velikom broju obolelih. Svaki pacijent ima "bolest za sebe", te nije moguće predvideti tok bolesti niti odgovor na terapiju (bolest sa hiljadu lica!). Razlike u težini bolesti i odgovorima na terapiju mogu biti rezultat različitih faktora, uključujući genetske, životne stilove i rano prepoznavanje simptoma. U literaturi postoje opisani slučajevi sa tipičnim demijelinacionim lezijama centralnog nervnog sistema, a bez bilo kakvih neuroloških tegoba.

Kako izgleda život oosbe sa multiplom sklerozom?

Život sa MS-om zahteva prilagođavanje i podršku. Fizikalna terapija, vežbanje i zdrav životni stil mogu pomoći pacijentima da održe funkcionalnost i kvalitet života. Psihološka podrška i savetovanje takođe mogu biti korisni, s obzirom na to da bolest može imati značajan uticaj na emocionalno stanje osobe.

Multipla skleroza je, dakle, bolest sa širokim spektrom simptoma i različitim ishodima za svakog pojedinca, te se u poslednjih par godina intenzivno primenjuje individualni terapijski pristup. Pravovremena dijagnoza i adekvatno upravljanje bolešću ključni su za očuvanje kvaliteta života osoba koje žive sa ovim oboljenjem.

Da li MS ima uticaj na trudnoću i porođaj i obrnuto?

S obzirom na to da od multiple skleroze češće oboljevaju mlade žene, posebno se razmatra odnos ove bolesti i trudnoće i rađanja. MS ne povećava rizik od komplikacija tokom trudnoće. Epiduralna anestezija se smatra bezbednom i dokazano je da ne povećava rizik od pogoršanja posle porođaja. Dojenje se preporučuje i nije rizik za pojavu relapsa.

Posebna pažnja i oprez je potreban ako majke uzimaju lekove koji se izlučuju preko mleka. Dojenje je zabranjeno dok majka prima kortikosteroide, ali je moguće četiri sata nakon primene istih. Na sreću, postoje i novi, imunomodulatorni lekovi koji nisu kontraindikovani u trudnoći i mogu se koristiti tokom začeća, za vreme trudnoće i u periodu dojenja.

Kakva je uloga tretmana matičnim ćelijama u lečenju multiple skleroze?

U Srbiji se ne primenjuje terapija matičnim ćelijama u lečenju pacijenata od multiple skleroze. Strani medicinski časopisi navode rezultate manjih studija (do 100 pacijenata) koji nemaju adekvatnu statističku značajnost da bismo govorili o pozitivnom ili negativnom efektu te vrste terapije.

Pročitajte i zašto otiču zglobovi na nogama i rukama.

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.

BONUS VIDEO