Nervoza, valunzi, pa suze: Farmaceutkinja objasnila tačno koje biljke pomažu kod različitih simptoma menopauze

Većina žena prve simptome menopauze počne da primećuje sredinom 40-ih godina života. Ovaj prelazni period najčešće traje nekoliko godina, do samog klimaksa koji kod većine žena počinje oko 51. godine života. Postepeni pad nivoa hormona estrogena i promene menstrualnog ciklusa praćene oskudnim ili obilnim menstruacijama, valunzima, promenama raspoloženja, nesanicom, suvoćom va*ine, mogu u bitnoj meri da utiču na kvalitet života.

Ispoljavanje depresije može da bude posledica hormonskih promena. Stanje može da se kontroliše antidepresivima, mada je moguće da hormonska terapija dovede do poboljšanja ako su psihičke tegobe posledica hormonskih promena. Moguće je da će nekim ženama biti potrebna i hormonska terapija i antidepresivi.

"Kod žena u menopauzi, zbog pada nivoa estrogena, dolazi do naglog gubitka koštane mase, pa raste rizik od osteoporoze. Takođe raste rizik od bolesti srca i krvnih sudova. Zato žene u menopauzi, osim načina za ublažavanje tegoba treba više da vode računa o zdravoj ishrani i redovnoj fizičkoj aktivnosti, kao i da odlaze na preventivne preglede, kako bi se sprečile ozbiljne posledice navedenih bolesti", ističe Trbović.

Evo nekih saveta kako žene mogu da poboljšaju svoje zdravlje tokom menopauze:

• Tradicionalna sredstva kao što su valerijana ili medicinski preparati melatonina poboljšavaju spavanje i kvalitet sna.
• Biljni preparati koji sadrže kantarion mogu da doprinesu poboljšanju raspoloženja. Valerijana, pasiflora i hmelj deluju umirujuće.
• Nakon menopauze skeletnom sistemu je potrebno adekvatno snabdevanje mineralima kao što je kalcijum. Ishrana bogata proteinima uz vežbanje doprinosi očuvanju mišićne mase, a snažni mišići čuvaju kosti od propadanja.
• Vitamin D se koristi u kombinaciji sa izvorima kalcijuma kao dodatak terapiji osteoporoze kod žena u postmenopauzi sa niskom gustinom kostiju i visokim rizikom od preloma. Ovo su dva glavna dodatka ishrani koji se preporučuju ženama srednjih godina, kod kojih postoji potreba za nadoknadom.
• S obzirom na to da estrogen doprinosi prokrvljenosti i vlažnosti sluzokože, može da dođe do suvoće va*ine, što se rešava lubrikantnim gelovima i va*inalnim probioticima koje vam može preporučiti farmaceut.
• U slučaju veoma jakih tegoba postoji mogućnost da ginekolog uvede terapiju hormonima o čijim benefitima, kontraindikacijama i pravilnoj primeni se možete konsultovati sa farmaceutom.
• Trudnoća je moguća čak iako je menstruacija neredovna i treba obratiti pažnju na primenu kontracepcije.
• Fitoestrogeni su supstance koje su prirodno prisutne u nekim biljkama, poput soje ili crvene deteline. Imaju hemijsku strukturu sličnu humanom estrogenu i sposobni su da se vežu za iste receptore. Međutim, oni se ponašaju drugačije od humanog estrogena, u zavisnosti od ukupnog hormonskog okruženja u telu. Mogu da ublaže menopauzalne tegobe, ali ne treba da ih koriste žene koje boluju ili su u povećanom riziku od karcinoma dojke ili endometrijuma.
• Naučni podaci o sojinim izoflavonima pokazuju da oni blagotvorno utiču na niz simptoma menopauze, posebno na valunge.
• Cimicifuga racemosa ima aktivne sastojke koji deluju slično estrogenu, ali ne ispoljavaju direktnu hormonsku aktivnost, a dolazi do ublažavanja valunga i znojenja. Ipak preporuka je da se pre primene nekog biljnog preparata posavetujemo sa stručnim licem, farmaceutom u apoteci.

Dodatne mere opreza neophodne su ako već koristimo određene lekove kako ne bi došlo do neželjenih reakcija. Zato, da biste dobili adekvatnu pomoć u apoteci, ponesite sa sobom spisak lekova i dodataka ishrani koje korsitite svakodnevno i ne zaboravite da napomenete ako ste već nešto isprobali bez konsultacije sa zdravstvenim radnicima. Blaže tegobe se mogu rešiti u apoteci, a kod izraženih tegoba farmaceut će vas uputiti lekaru.

BONUS VIDEO: