Visoke spoljne temperature mogu da, u velikoj meri, utiču na zdravlje ljudi pa je važno preduzeti preventivne mere kako biste se zaštitili od poremećaja izazvanih vrućinom.
Simptomi štetnog delovanja visokih temperatura su obilno znojenje, slabost, glavobolja pa i vrtoglavica, mučnina i grčevi u mišićima.
Pored već poznatih posledica kao što su sunčanica i toplotni udar, visoka spoljna temperatura može da ima i direktne efekte na nervni sistem i neurološke funkcije.
Jak toplotni stres dovodi do povećanja telesne temperature, a ona može dovesti do oštećenja moždanih ćelija i uticati na funkcionisanje centralnog nervnog sistema. Simptomi su konfuzija, razdražljivost, delirijum, pa čak i gubitak svesti.
Ako bi se telo izlagalo dužoj ekstremnoj toploti, može doći i do poremećaja krvno-moždane barijere. Ukoliko dođe do povećanja njene propustljivosti, i štetne supstance mogu da uđu u mozak, potencijalno izazivajući upalu, oksidativni stres i oštećenje neurona.
Toplotni talasi često dovode do dehidratacije. Najčešće to razumemo kao nedostatak vode u telu, ali je mnogo važnije što nastaje neravnoteža u elektrolitima kao što su natrijum, kalijum i kalcijum. Zbog nje dolazi i do poremećaja funkcije neurona, što dovodi do grčeva u mišićima, slabosti, konfuzije, a u teškim slučajevima i neuroloških oštećenja.
Dehidratacija smanjuje i zapreminu krvi, što slabi cirkulaciju u mozgu i može da izazove vrtoglavicu, nesvesticu i kognitivna oštećenja.
Poznato je da su određene grupe ljudi podložnije neurološkim efektima talasa vrućine, pre svega starije osobe i deca, jer nemaju efikasnu termoregulaciju.
Međutim, naročitoj opasnosti su izloženi i pojedinci sa već postojećim neurološkim stanjima. Primera radi, osobama koje pate od multiple skleroze mogu se dosta pogoršati simptomi zbog osetljivosti na toplotu. I druga hronična oboljenja su znak za alarm u vrelim danima - gojaznost, dijabetes, respiratorni problemi.
Da bi se sprečila dehidratacija nije dovoljno samo piti više vode. Važno je i nadoknaditi izgubljene elektrolite, za šta je dovoljno da u toku dana pojedete tanjir začinjene supe i/ili salate (natrijum), bananu ili paradajz (kalijum), jogurt (kalcijum) i šaku orašastih plodova i malo crne čokolade (magnezijum).
Tokom vrelih dana, važno je izbegavati boravak na otvorenom u periodu između 10h i 16h. Ukoliko je osoba dugo bila izložena visokoj temperaturi, prvo je treba smestiti u klimatizovanu i dobro provetrenu prostoriju, a zatim pozvati hitnu pomoć.
BONUS VIDEO:
Tekst: Lepa&Srećna / J. G.
"IMA 42 GODINE! JOŠ MALO BAKUTA ZA STARAČKI DOM": Glumac "udario“ na Natašu Bekvalac, digla se revolucija na Internetu
ISHITRENO SAM TO NAPISALA, OPROSTITE MI: Milena Radulović o svojoj objavi nakon dve tragedije - Osećam pritisak i strah
KRISTINA ĆUTI, RODITELJI LJUTI! KOD DANETA SA GOLIJE SVE SE PROMENILO: Gorštak otvorio srce - Mnogo mi je krivo
NIJE HTELA DA SE UDA ZA ĐOKOVIĆA NI POSLE 4 GODINE VEZE: Đorđe se oženio, a njegova bivša iznenadila objavom
KOJI SAM ZNAK U HOROSKOPU: Datum rođenja otkriva vaš znak zodijaka