DA LI VRUĆINA MOŽE DA IZAZOVE INFARKT: Doktor stradao u Grčkoj, prekasno primenio medicinske savete

Tragična smrt dr Majkla Mozlija u Grčkoj izazvala je brojne tužne komentare, ali i pitanja - kako je britanski "medicinski guru" mogao da strada na vrućini, kad je prethodno godinama davao zdravstvene savete za BBC i druge medije.

Međutim, dr Mozli je prevideo mnoge druge savete kad je odlučio da se - umesto brodićem kojim je sa suprugom krenuo na izlet - vrati u sobu polako pešačeći preko ostrva. Poslednji put je viđen oko 14h. Snimci sa kamera za video nadzor pokazuju da u to vreme skoro nigde na ulici nema meštana. Ostrvljani, svesni opasnosti od vreline, navikli su da se sredinom dana sklone u hlad.

Sunce je peklo bele grčke stene dok je dr Mozli (67) zaštićen samo malim ljubičastim kišobranom i kačketom, krenuo na put prema marini. Trebalo je da prepešači skoro 2,5 km. Nažalost, skrenuo je na pogrešnom mestu i zalutao, što je put učinilo još dužim.

Dva sata kasnije je umro, na vrelini. Temperatura je bila 40C stepeni, u vreme kad se procenjuje da je izdahuo. Samo dvadesetak metara dalje je bio spas, ali dr Mozli nije više mogao da stoji na nogama. Njegova supruga dr Kler Bejli je prijavila njegov nestanak, a potraga je otkrila tragičan ishod.

Mnogi sad postavljaju pitanje da li je moguće dobiti srčani ili moždani udar zbog visokih temperatura. Stručnjaci za urgentnu medicinu upozoravaju da toplo vreme i te kako može da utiče na kardiovaskularne tegobe.

To se, pre svega, odnosi na osobe koje već imaju kardiovaskularne probleme. Organizam se aktivira više kako bi regulisao telesnu temperaturu, a ovaj proces dodatno opterećuje srce i krvne sudove. Uz to, dehidratacija do koje dolazi zbog izloženosti vrućini može da dovede i do zgušnjavanja krvi što stvara uslove za nastanak tromba. Time se značajno povećava rizik od infarkta.

Ni preveliko širenje krvnih sudova, uzrokovano toplotom, nije dobro jer pojačava cirkulaciju krvi i može da izazove pucanje nekog oslabljenog krvnog suda u mozgu. Takođe, dehidratacija smanjuje volumen krvi pa je srcu sve teže da je pumpa do vitalnih organa, uključujući i mozak.

Kako bi se sprečile negativne posledice visokih temperatura, važno je ograničiti fizičke aktivnosti na otvorenom tokom natoplijeg dela dana, obično od 10 do 16h. Ako morate da budete napolju, držite se hladovine i često pravite pauze u rashlađenom prostoru. Obucite laganu, komotnu odeću svetlih boja. Obavezno nosite šešir sa širokim obodom i naočare za sunce.

 Ako ne morate da budete napolju, ali kod kuće nemate klima-uređaj, na vreme napustite dom i provedite najtoplije sate u rashlađenim prostorima: šoping centrima, bibiliotekama, centrima za okupljanje starijih ili dečjim igraonicama ako ste sa decom.

Redovno pijte dovoljne količine tečnosti. Nemojte čekati da osetite žeđ. Izbegavajte alkohol i kofein, naročito u većim količinama, jer oni doprinose dehidrataciji. Ukoliko ste na terapiji, proverite sa svojim doktorom da li nešto treba promeniti u dozama dok traju vrućine.

Svi treba da obrate posebnu pažnju na starije ukućane, članove porodice, prijatelje i komšije. Oni su posebno osetljivi na visoke temperature, pa im pružite pomoć i odmenite ih ako nešto treba obaviti napolju.

Dr Majkl Mozli je otišao u dugu šetnju, drugi dan pošto je stigao na godišnji odmor. Promenio je klimu, iz Velike Britanije stigao u Grčku, a onda otišao da pešači sam u najvrelije doba dana. Nosio je tamnu majicu i bermude, bio zaštićen samo tamnim kačketom i kišobranom. Sa sobom je poneo jednu flašicu vode i, da sve bude još gore, nije poneo ni mobilni telefon. 

Pročitajte i savete za osobe koje imaju nizak pritisak u danima kad je vrućina i velika vlaga. 

BONUS VIDEO:

Tekst: Lepa&Srećna / J. G.

Obucite laganu, komotnu odeću svetlih boja. Obavezno nosite šešir sa širokim obodom i naočare za sunce.

Obucite laganu, komotnu odeću svetlih boja. Obavezno nosite šešir sa širokim obodom i naočare za sunce.