Krvni pritisak varira od osobe do osobe, a smatra se da je normalan 120 sa 80. Mnogo više pažnje se obično pridaje hipertenziji, ali i pad krvnog pritiska može biti opasan.

Čak i pad od samo 20 mmHg može da izazove tegobe, ali važno je i znati zašto je do hipotenzije došlo. Do velikog pada krvnog pritiska može da dovede iznenadni gubitak krvi, jaka infekcija, srčani udar, kao i teška alergijska reakcija (anafilaksa).

U svakodnevnom životu, mnogi osete pad pritiska kad iznenada promene položaj tela - na primer, ustanu posle dužeg ležanja. Tada je potrebno nekoliko sekundi, pa možda i minuta, da se krvni pritisak ponovo vrati na normalu. Naročito se ovo dešava starijima, osobama koje pate od visokog pritiska, ali i obolelima od Parkinsonove bolesti.

Merenje pritiska
Shutterstock  

Do snižavanja krvnog pritiska mogu da dovedu i alkohol, anksiolitici, neki antidepresivi, diuretici i analgetici. Vrućina i vlaga mogu da doprinesu problemima s niskim pritiskom, jer se tada krvni sudovi šire kao reakcija na toplotu. Dodatno, ako osoba provede više vremena napolju i pojačano se znoji, dehidratacija će dovesti do pada pritiska.

Najopasnije ovo može biti za starije osobe, kod kojih vrtoglavica dovodi do pada, pa i do ozbiljnih povreda. Zato treba obratiti pažnju na simptome kao što su zamagljen vid, pospanost, osećaj slabosti, mučnina, povraćanje i nesvestica.

Ukoliko pad pritiska ne izaziva tegobe, ne treba ga ni lečiti. U suprotnom, terapija će zavisiti od uzroka hipotenzije, a on se ustanovljava različitim dijagnostičkim metodama. Pored analize krvne slike, treba proveriti i mogućnost neke infekcije, a po potrebi uraditi i EKG, kao i rentgenski snimak grudnog koša i abdomena.

Tekst: Lepa&Srećna

BONUS VIDEO:

Kurir televizia VENE SE NA VRUĆINI ŠIRE, A EVO KAKO DA IM POMOGNETE! Kardiolog otriva položaje i masaže koji umanjuju problem sa krvnim sudovima!