ŠTA KAD OTEKNU LIMFNI ČVOROVI NA VRATU: Hematolog nam otkriva razliku između inficirane žlezde i karcinoma

U ljudskom telu ima oko 500 do 600 limfnih nodusa (čvorova), od čega se polovina nalazi u predelu vrata. Kada ti čvorovi "oteknu", to stanje se naziva limfadenopatija i tada govorimo o abnormalnosti u vidu veličine, broja ili konzistencije nodusa.

Koji su mogući uzroci oticanja limfnih žlezdi na vratu?

Cervikalna limfadenopatija može biti uzrokovana reakcijom limfnog nodusa na antigenu stimulaciju u sklopu bakterijskih i virusnih infekcija, infekcijom samog limfnog nodusa (limfadenitis) i malignom proliferacijom ćelija limfnog nodusa. Specifični uzroci podrazumevaju infektovne agense ( bakterije, virusi, mikobakterija , paraziti), autoimmune i maligne bolesti. Na određenu etiologiju cervikalne limfadenopatije se može posumnjati na osnovu grupisanja limfnih nodusa.

U pogledu infekcija se smatra da ukoliko su uvećani limfni nodusi u submandibularnoj ili prednjoj ili zadnjoj crevikalnoj regiji, potrebno je isključiti infektivnu mononuklozu (EBV), bakterijske infekcije gornjih respiratornih puteva ( streptokokne, stafilokokne), citomegalovirusnu infekciju (CMV), toksoplazmozu ( Toxoplasmosa gondi), mikobakterijsku infekciju. Takođe posumnjati i na bolesti zuba. Potrebno je razmišljati o virusnoj infekciji rubeola, kada su uvećani limfni nodusi postaurikularno ili okcipitalno. Preaurikularna limfadenopatija se uočava kod virusnih ili bakterijskih infekcija konjuktiva, bolesti ogrebotine mačke (uzročnik Bartonella henselae).Potrebno je isključiti benigne bolesti štitne žlezde ili larinksa, kao i gljivične i mikobakterijske infekcije,kada je prisutna supraklavikularna limfadenopatija.

Češća udruženost cervikalne limfadenopatije i maligniteta je prisutna kod pacijenata starijih od 40.god., muškog pola, sa supraklavikularnom limfadenopatijom ili sa uvećanim limfnim nodusima duže od 8-12 nedelja, sa opštim znacima ( povišena telesna temperature, gubitak u telesnoj težini, noćno preznojavanje, svrab po koži). Potrebno je sagledati prisustvo limfadenopatije u drugim regijama, prisustvo uvećane slezine i jetre kao i prisustvo drugih tegoba (npr: problem sa disanjem, varenjem...) .Desna supraklavikulana limfadenopatija je povezana sa karcinomima u medijastinumu, plućima ili jednjaka. Leva supraklavikularna limfadenopatija (“Virhovljev”limfni nodus) ukazuje na karcinom abdomena i male karlice (npr: želuca, žučne kese, pankreasa, bubrega, testis, jajnika ili prostate). Preaurikularna limfadenopatija se javlja kod karcinoma štitne žlezde, skvamocelularnog karcinoma glave i vrata. Bilo koja cervikalna limfadenopatija može biti povezana sa limfomima, akutnim leukemijama ili hroničnom limfocitnom leukemijom (HLL).

Da li treba odmah ići kod lekara ili sačekati (i koliko) da se otok sam povuče?

Trebalo bi da se pacijent javi na pregled lekaru kada primeti uvećani limfni nodus. Jako je bitno uzeti anamnezu i obaviti fizikalni pregled. Anamneza nam može pomoći da utvrdimo da li postoje opšti simptomi ili simptoma infekcije kod pacijenta, koji su faktori rizika življenja i izloženosti provocirajućem faktoru kao i porodično opterećenje za maligne bolesti .Govorimo o tzv „fokusiranom“ fizikalnom pregledu gde je važno obratiti pažnju na sledeće karakteristike uvećanog limfnog nodusa kao što su veličina, čvrstina, bolnost i pokretljivost limfne žlezde. Smatra se da je limfna žlezda locirana u regiji vrata uvećana, ukoliko je veća od 1 cm. Uvećan limfni nodus kao posledica infekcije je bolan, pokretan, mekše konzistencije. Za razliku, uvećan maligni limfni nodus je tvrde konzistencije, bezbolan i nepokretan. Važan je i vremenski tok limfadenopatije.

Međutim, pacijenti često neće primetiti kada se uvećanje limfnog nodusa po prvi put javilo, čak i na očiglednim mestima kao što je vrat. Nakon anamneze i “fokusiranog” fizikalnog pregleda možemo napraviti plan daljeg ispitivanja (npr: laboratorija,radiološka snimanja i/ili biopsija) u cilju pronalaženja uzroka cervikalne limfadenopatije. Dijagnostički pristup će se razlikovati u zavisnosti da li je u pitanju infekcija, autoimuna bolest ili postoji sumnja da se radi o malignitetu.

Koji znakovi nam govore da se žlezde neće povući same i da se obavezno moramo da posetimo lekara?

Ukoliko se potvrdi infekcija, potrebno je sprovesti lečenje te infekcije. Ako nije utvrdjena etiologija na osnovu anamneze, fizikalnog pregleda i laboratorije i isključena sumnja na malignitet, pacijenti se prate 3-4 nedelje. Ukoliko se registruje kompletno smanjenje uvećanog limnog nodusa, pacijent se samo prati. U navedenom periodu praćenja trebalo bi savetovati pacijente da dođu ranije na pregled lekaru, ukoliko razvijaju nove simptome, uvećanje limfne žlezde ili pojava novih uvećanih limfnih žlezdi. Međutim, kod pacijenata kod kojih postoji sumnja za visok rizik maligniteta i kod pacijenata koji se prate i kod kojih nema poboljšanja, potrebno je uraditi biopsiju limfnog nodusa sa patohistološkom analizom.

Da li postoji neki vid prevencije ili samopregelda koji bismo mogli da uradimo kod kuće?

Ne postoji vid prevencije, ali pacijent može na osnovu samopregleda – svakodnevna vizualizacija predela vrata u ogledalu da primeti uvećan limfni nodus i da se javi lekaru.

Pročitajte i koji su suptilni simptomi Parkinsona - zagledajte se u lice!

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.

BONUS VIDEO

Tekst: Lepa&srećna / B.S.