RADITE 100 ČUČNJEVA AKO ŽELITE DA ŽIVITE 100 GODINA! Ruski hirurg detaljno opisao kako da se hranite, vežbate i odmarate

Sistem svakodnevnih aktivnosti, koji održavaju energičnost i vitalnost organizma, podrazumevaju odricanje od alkohola, umerena ishrana i 100 čučnjeva svakog dana. Ovo je tajna dugovečnosti ruskog hirurga Fedora G. Uglova, koji je svoj sistem za očuvanje zdravog  organizma isprobao na sebi i dočekao 104. rođendan.

Ime ovog ruskog lekara se može naći u Ginisovoj knjizi rekorda gde mu je pripalo mesto jednog od najstarijih praktikujućih hirurga.

Zaboravite na alkohol

Uglov nije konzumirao alkoholna pića. Osim toka, nikada nije ni koristio medicinske lekove koji su u sastavu imali alkohol. Na uveravanja da mala čaša dobrog pića neće naneti nikakvu štetu organizmu, odgovarao je da ne oseća potrebu za alkoholom.

Takođe, bio je vrlo odgovorna osoba i shvatio je da je njegova dužnost da bude uvek spreman jer u svakom trenutku može biti pozvan na ozbiljnu operaciju, pri kojoj mora biti apsolutno trezan kako bi bio uspešan.

Ishrana mora biti umerena

Ovaj istaknuti ruski hirurg rastao je kao dete u velikoj porodici, pa je hrane uvek manjkalo. Tako je još u ranom detinjstvu naučio da treba da jede tako da uvek ima blagi osećaj gladi, što odgovara fiziološkim zakonima. Ovog pravila se pridržavao tokom celog svog života. Osim toga, dr Uglov nije sledio stroge dijete, poput većine stogodišnjaka. Jeo je sve, ali malo po malo i to samo u malim porcijama.

Svakog dana 100 čučnjeva

Sve do svoje smrti hirurg je izvodio čučnjeve, koje mnogi smatraju glavnim vežbama za zdravlje donjeg dela tela, nogu i zadnjice.

Ipak, ovaj ruski hirurg tvrdio je da čučnjevi omogućavaju "pranje" svih organa i zglobova tečnošću tkiva, što doprinosi održavanju zdravlja zglobova i poboljšanju ishrane svih organa i kompletnog sistema donjeg dela tela.

Ikigai

Glavni uslovi za dugovečnost stogodišnjaka sa japanskog ostrva Okinava bili su sleđenje zdravog života i cilja, životne filozofske ideje, koji se naziva Ikigai. Ovom životnom cilju težio je i profesor Fedor Uglov, koji je svoj život prilagodio ovoj filozofskoj ideji.

Hirurg je uvek imao puno zanimljivijih planova za dalje obrazovanje i praktične aktivnosti. I uvek je težio osvajanju novih visina u svojoj zahtevnoj profesiji.

Svoj 100. rođendan dočekao je izvršavajući još jednu operaciju. Inače, kao dete, preživeo je niz ozbiljnih zaraznih bolesti, koje su u tim vremenima bile čest uzrok smrti. Zaražen je tifusnom groznicom i tifusom, patio je od upale pluća, teške upale srednjeg uha. Zatim je preživio blokadu u Lenjingradu.

Kreativan pristup životu

Uglov je smatrao najboljim odmorom promenu aktivnosti. Više od sto godina radio je na svom "bojnom polju" i nikada nije ustuknuo pred mlađim kolegama. Iako desnoruk, majstorski je svladao umetnost ravnopravnog rada sa obe ruke, što je često spasavalo mnogobrojne živote pacijenata sa najtežim operacijama na mozgu.

Snažna mentalna aktivnost

Profesor je do kraja svog života zadržao energičnost i apsolutnu jasnoću uma. Nije znao što je senilna demencija, već se aktivno bavio se brojnim naučnim aktivnostima, pisao knjige, proučavao najnovija zbivanja u području hirurgije.

“Čini dobro. Zlo se, nažalost, događa samo od sebe.”

Ovo su reči samog Uglova koji ih je neprestano upražnjavao u svom životu, ali i kao savete delio ljudima oko sebe i svojim pacijentima. Tokom godina, obavio je više od deset hiljada operacija, ljudi su se molili za njegovo zdravlje i želeli su mu dobro. Takva snažna energija uvek mu je pomagala i bila podsticaj za dalji rad i usavršavanje, tvrdio je ovaj ruski lekar.

Zadovoljstvo činjenicom da je ljudima pomagao, pomoglo je i njemu u održavanju dobrog raspoloženja, što je dodatno doprinelo dobrom zdravlju celog tela.

Ljubav prema domovini

Pored toga, dr Uglov je verovao da za njegovu dugovečnost zaslužna njegova porodica, saznanje da je voljen i potreban. Bio je rodoljub, verovao je da samo uključivanje u rad njegove zemlje daje snažne korene i podsticaj za razvoj.

Tvrdio je da je za muškarca najbolja vežba fizički rad. Do smrti je sekao drva, redovno čistio sneg, obavljao kućne poslove i radio u svojoj stolarskoj radionici.

Kontinuirano kaljenje tela

Profesor se tokom života držao ispravnog načina života, kupao se napolju od prvih dana proleća do najhladnijeg vremena, ulazio bi u zaleđeno jezero i zaronio u ledenu rupu. To mu je pomoglo da nikad ne bude prehlađen.

Zaštita od stresa i loših misli

Temelj dugovečnosti, prema profesoru, je zaštita od stresa. Uglov je rekao da uvek treba zaštititi srce od loših misli, a ne popustiti u omalovažavanju. Čak se i u najtežim situacijama ne bi trebalo da sami sebe "potkopavate", već da radije potražite izlaz iz njih, tvrdio je dr Uglov.

Izvor: Novosti