KORONA VIRUS IZAZIVA UPALU SRČANOG MIŠIĆA: kako COVID-19 utiče na srčane bolesnike

Kardiovaskularne bolesti su najmasovniji zdravstveni problem, a ujedno i važan faktor rizika za ishod kovida 19.

Ovako za "Blic" priča kardiololog prof. dr Arsen Ristić, načelnik Odeljenja za srčanu insuficijenciju i pomoćnik direktora Klinike za kardiologiju KCS, novoizabrani član najužeg rukovodstva (Borda) Evropske asocijacije za srčanu insuficijenciju.

Kako kaže, upala srčanog mišića (miokarditis) je samo manji deo kardiovaskularnih komplikacija koje su dešavaju kod kovida 19.

- Glavne komplikacije tiču se primarnog problema ove bolesti, a to je da su ljudima najviše oštećena pluća i da se kod najtežih bolesnika razvije respiratorna insuficijencija.

To znači da imaju nedostatak kiseonika u krvi, zbog čega im je dragocena terapija kiseonikom. Većina srčanih bolesnika loše reaguje na nizak kiseonik u krvi - objašnjava prof. dr Ristić.

Nedostatak kiseonika u krvi automatski pogoršava najvažniju i najčešću kardiovaskularnu bolest – anginu pektoris i povećava rizik za srčani udar (infarkt miokarda).

- To je razlog je zašto se najvećem broju srčanih bolesnika nakon kovida pogoršava srčana bolest time što imaju malo kiseonika. Pogoršaće se i kod onih koji imaju srčane mane, recimo kod starijih osoba koji imaju suženje zalizaka na srcu.

Takođe, pogoršaće se kod onih koji dugo vremena imaju visok pritisak pa su zbog toga razvili zadebljane srčane zidove - navodi profesor Ristić.

Najteža vrsta komplikacija sa kojom se susreću u praksi jeste pogoršanje srčane slabosti nakon preležane infekcije virusom korona.

- To su ljudi koji su pre kovida imali umereni stepen srčane insuficijencije i dolazili dva puta godišnje na kontrole, živeli normalno.

Međutim, nakon što prežive kovid, ta srčana slabost je često dvostruko teža.

Kakve god lekove davali, kiseonik u krvi je sve vreme nizak i to traje nedeljama. Samim tim, dramatično se pogorša srčana slabost i nažalost, tako smo izgubili nekoliko bolesnika - kaže kardiolog Ristić.

Opisuje iskustvo sa pacijentom koji je pre sedam godina imao srčani udar i sve vreme je bio dobro, a onda je pretrpeo posledice kovid infekcije.

- Sa dvostrukom srčanom slabošću je primljen kod nas i posle dva meseca je umro. On formalno jeste umro od srčanog popuštanja, ali zapravo da nije bilo kovida, on tako teško srčano popuštanje ne bi doživeo - ukazuje sagovornik.

S druge strane, postoje slučajevi da stariji od 90 godina koji su preživeli kovid potpuno oporavljeni odlaze kući.

- Odgovor je individualan, ali ukupni brojevi su neumoljivi. Kada adekvatno lečimo kardiovaskularne bolesti, kada jesu dobro regulisani pritisak, masnoće, šećer u krvi i srčana slabost, onda i neko sa 90 godina može da preživi tako veliki problem kao što je kovid - ističe prof. dr Ristić.

Precizni podaci o broju pacijenata znaće se po završetku godine, ali ono što je sigurno, kaže kardiolog Ristić, sve je više ljudi koji su preležali kovid 19 i imaju komplikacije.

- To je nešto što se očekuje. U prvim nedeljama epidemije ljudi nisu toliko dugo bili bolesni da bi razvili fibrozu pluća, produženu respiratornu insuficijenciju, pogoršanje srčane slabosti – za to su potrebne najčešće nedelje.

Zbog toga smo sada suočeni sa većim procentom komplikacija, naša koronarna jedinica je konstantno puna - kaže kardiolog.

Dodaje da je slična situacija sa kardiovaskularnim pacijentima i na VMA i IKVB "Dedinje".

- Još imamo kapaciteta, niko nije vraćen ili ugrožen, ali su na bolničkom lečenju sve češće veoma teški bolesnici.

Takvih pacijenata će biti sve više i moraćemo da nađemo odgovor za one koji će imati trajno oštećenje pluća koje će im hronično pogoršavati kardiovaskularnu bolest. To je problem sa kojima se već suočavaju lekari svuda u svetu - ističe prof. dr Ristić.

Kardiolog Ristić ističe da oko 30 odsto kovid pacijenata ima sklonost ka formiranju krvnih ugrušaka, zbog čega se dešavaju plućne embolije koje mogu biti fatalne. Naime, plućna embolija je peta po uzroku smrti u svetu i pre kovida 19.

- Čim se saznalo za rizik od stvaranja krvnih ugrušaka kod kovid oboljenja uvela se preventivna terapija. Dakle, ko god ima ozbiljniju pneumoniju ili narušenu razmenu gasova, u svim našim bolnicama preventivno dobije lekove za razređivanje krvi.

Najčešće se u prvoj fazi bolesti ovi lekovi daju kao potkožne injekcije, te ako su adekvatno dozirane, mogu u značajnoj meri da spreče stvaranje krvnih ugrušaka. To spasava živote i jedno je od najvažnijih otkrića u lečenju kovida - kaže prof. dr Ristić.

Koliko je vremena potrebno da se razviju srčane komplikacije nakon kovida zavisi da li je neko prethodno imao kardiovaskularnu bolest.

Ako je neko bio potpuno zdrav što se tiče srca i imao tešku upalu pluća u okviru kovida, ali je sprečena plućna embolija, obično se posle nekoliko nedelja povuku tegobe.

Međutim, imali smo pacijente koji se ni posle tri-četiri meseca od izlečenja od kovida nisu u potpunosti oporavili i srčana slabost im je i dalje u pogoršanju. Ko će da preživi, najviše zavisi od toga koliko je bila teška pneumonija i kompromitovana disajna funkcija - zaključuje prof. dr Ristić.

Zbog kardiovaskularnih bolesti u Srbiji godišnje umre između 50.000 i 60.000 ljudi, što je grad veličine Zaječara.

- Od ukupnog broja umrlih, 40 odsto njih su mlađi od 70 godina i po svojoj biološkoj starosti ne bi trebalo da umiru od kardiovaskularnih bolesti.

Tih 40 odsto možemo da spasemo boljom edukacijom, da ljudi razumeju koje tegobe ukazuju na srčani ili moždani udar, preventivnom terapijom, snižavanjem masnoća u krvi i bolje regulisanim pritiskom i šećerom, redukcijom prekomerne težine, održavanjem fizičke aktivnosti bar tri sata nedeljno, a pre svega prestankom pušenja - poručuje prof. dr Ristić.

Dodaje da bi muškarci stariji od 40 godina i žene od 45 trebalo sa svojim lekarom da izračunaju kardiovaskularni rizik.

- Godinama su nam dostupni lekovi koji smanjuju kardiovaskularni rizik.

Ako znate da vam je neko u familiji umro od srčanog udara u mladim godinama, a pritom imate 10–15 kilograma viška, pušač ste dugo godina i ne marite za krvni pritisak, naravno da ste u mnogo većem riziku da ranije doživite moždani ili srčani udar - ističe sagovornik.

Kako kaže, ne smemo zbog straha od kovid pandemije da zaboravimo na kardiovaskularne bolesti koje su mnogo češće i masovnije.

- Broj umrlih u svetu od kovida se polako približava 800.000, ali on je i dalje neuporedivo manji od broja ljudi koji će u toj istoj godini umreti od kardiovaskularnih bolesti, a to je 18 miliona - ukazuje on.

Ono što je važilo i pre pandemije, pa tako i sada jeste da infarkt i moždani udar moraju što pre da se zbrinu.

- Svaki minut je dragocen i postoji pravilo zlatnog sata i kod moždanog udara i kod srčanog udara. Dakle, što pre zaustavimo infarkt i vratimo cirkulaciju u srčani mišić ili moždano tkivo, veći procenat pacijenata će da preživi i imaće manje posledica - zaključuje prof. dr Ristić.

Upala srčanog mišića nas obavezuje na poštedu od ekstremnih napora i preterane fizičke aktivnosti u trajanju od šest meseci.

- To ne znači da čovek šest meseci treba da bude na bolovanju, ali ne treba da ide u teretanu i da nosi veliki teret i izlaže se drugim ekstremnim naporima.

Takođe, daju se lekovi koji preveniraju po život opasne aritmije. Profesionalni sportisti koji su imali bilo koju vrstu upale srčanog mišiča, moraju šest meseci da pauziraju od takmičarskog sporta.

Imali smo nedavno situaciju da je košarkaš koji se oporavio od kovida vrlo brzo fatalno završio.

Dešavalo se i ranije da vrhunski sportista umre iznenada na terenu zato što igra prehlađen, a nije znao da se virusna infekcija spustila na srčani mišić - ističe prof. dr Ristić.

Miokarditis izazivaju i drugi virusi

Kardiolog Ristić kaže da se inicijalno smatralo da je miokarditis dosta redak kod infekcije korona virusima, ali se sada zna da se javlja kod oko 20 odsto bolesnika.

- Taj fenomen koji je primećen u Kovidu se zna od ranije u drugim oblicima miokarditisa koji može da napravi običan grip, koksaki virus, HIV, herpes... Postoji čak tridesetak kardiotropnih virusa koji mogu da izazovu miokarditis, uključujući i virus zapadnog Nila - navodi prof. dr Ristić.

Takođe, nedavno objavljena nemačka studija pokazuje da postoje ljudi koji su negativni na PCR testu, ali biopsijom srčanog mišića utvrđeno je prisustvo virusa korona u srcu.

- Stoga, jasno je da je srčana slabost prouzrokovana upalom srčanog mišića izazvanom korona virusom, koji niste uspeli da dohvatite brisom iz ždrela i nosa jer se spustio na srce.

Još nije jasno na koji način će se lečiti takvi pacijenti, ali verovatno će se primenjivati grupa lekova koji si ispitivani za druge kardiotropne viruse. Kod oko četvrtine ovih bolesnika se organizam sam izbori sa virusom i više ga nema u tkivu.

Međutim, ostaje upala koja je štetna i moraju da se daju antizapaljenski lekovi - kaže sagovornik.

Kod pacijenata sa najtežim srčanim komplikacijama nije moguća transplantacija, jer su transplant programi i u našoj, kao i u većini drugih zemalja zaustavljeni.

- Međutim, ono što primenjujemo u ovoj situaciji jeste program mehaničke potpore srčanoj cirkulaciji koji spasava živote pacijenata i daje im dodatno vreme da se oporave od pogoršanja koje je nametnula narušena plućna funkcija. Takav način lečenja je poznat odranije za ljude koji imaju upalu srčanog mišića - kaže dr Ristić.

Profesor Ristić će na ovogodišnjem Evropskom kongresu kardiologa održati dva predavanja po pozivu upravo o ovoj ozbiljnoj temi – kako se leče pacijenti koji imaju upalu srčanog mišića, a razvili su najtežu formu srčanog popuštanja (kardiogeni šok).

Nažalost, po prvi put u istoriji ovaj kongres koji je svake godine okupljao oko 35.000 kardiologa iz celog sveta, ove godine će se održati samo u elektronskoj formi sa prenosom preko Interneta.

Tekst: Milica Marković

Izvor: Blic