Gotovo kao po pravilu, povećan nivo cirkulišućih tiroidnih hormona ubrzava čitav metabolizam, dajući niz znakova.
Izvor: Foto: Shutterstock
Hipertireoza je stanje prekomernog stvaranja hormona štitne žlezde (T4,T3 ), koje je realtivno često kod žena između 20. i 50. godine, a u poslednje vreme sve više se javlja i kod muškaraca.
Najčešće je posledica autoimunog procesa kada telo ne prepoznaje štitnu žlezdu kao svoj deo, pa proizvodi antitela protiv nje, a posledica je njena prekomerna stimulacija. Hipertireozu mogu prouzrokovati i jedan ili više hiperaktivnih čvorova u štitnoj žlezdi, a ređe tumor.
Simptomi
Gotovo kao po pravilu, povećan nivo cirkulišućih tiroidnih hormona ubrzava čitav metabolizam, dajući niz znakova. Osobe s ovim problemom žale se na:
- nervozu, nemir i emocionalnu nestabilnost, nesanicu i drhtavicu;
- preterano znojenje i teško podnošenje vrućine;
- ubrzano lupanje srca, a moguć je i nepravilan rad, to jest aritmija;
- krvni pritisak, obično umereno povišen;
- učestale stolice zbog čega se, uprkos dobrom ili čak povećanom apetitu, gubi na težini;
- koža je topla, vlažna i meka, a ponekad se javlja crvenilo dlanova;
- kosa je tanka, svilenkasta, proređena i često opada, a nokti krti, lako pucaju i odvajaju se od ležišta;
- otežano penjanje uz stepenice, slabost mišića natkolenice i nadlaktice;
- nepravilan menstrualni ciklus ‒ neke žene imaju manji broj menstruacija ili im potpuno izostaje.
Izvor: Foto: Shutterstock
Postavljanje dijagnoze
Hipertireoza se utvrđuje na osnovu kliničke slike, a dodatnim analizama se potvrđuje i otkriva uzrok. Osnovna laboratorijska analiza je merenje nivoa hormona štitne žlezde (FT4 i FT3 ) i tireostimulišućeg hormona (TSH) u krvi. Vrednosti hormona štitne žlezde obično su povećane (iako ponekad tek neznatno), dok TSH može biti nizak, pa čak i nemerljiv ili povišen. Dodatni postupci za postavljanje dijagnoze jesu ultrazvuk i scintigrafija (radioizotopsko ispitivanje).
Tok bolesti i lečenje
Hipertireozu karakterišu faze smirivanja i pogoršanja odnosno ponovne pojave bolesti, koja je nepredvidiva u pogledu trajanja i izlečenja. Primenjuju se tri osnovna načina: antitireoidni lekovi, terapija radioaktivnim jodom i hirurško odstranjivanje bolesnog tkiva. Izbor terapije zavisi od vrste poremećaja, starosti pacijenta, strukture štitne žlezde i nekih drugih stanja.
Tekst: Vesna Stanimirović
Izvor: Lepa & Srećna