Zbog nedovoljnog poznavanja i razlikovanja pečuraka svake godine dolazi do trovanja. Zato je važno da znate da ih razlikujete posebno otrovne i jestive pečurke koje liče.
Obilne padavine u Srbiji pogodovale su rastu gljiva, pa su berači masovno krenuli da ih sakupljaju. Poneseni "znanjem" da ih najviše ima posle kiše, zaboravljaju da su sa jestivim pečurkama, ovog proleća bujali i njihovi otrovni "parnjaci", koje ponekad teško mogu da razlikuju i vrlo iskusni berači.
Zbog trovanja izazvanog nedovoljnim poznavanjem vrsta i nesavesnom prodajom na pijacama, samo tokom ove sedmice, u Klinici za urgentnu i kliničnu toksikologiju Nacionalnog centra za kontrolu trovanja Vojnomedicinske akademije primljeno je šest pacijenata. Dvoje iz okoline Negotina, sa teškim oblikom trovanja, jeli su pečurke za koje su mislili da su "jajčare", a radilo se o zelenoj pupavki. Od četvoro sa lakšim oblikom trovanja troje su "mlečnice" kupili na pijaci.
- Samo znanje sprečava trovanje - kaže Dragić Tomić, predsednik Gljivarskog društva u Valjevu. - U Srbiji je sve više "berača" koji tvrde da raspoznaju gljive i lako se odvaže da krenu u njihovo sakupljanje. Obično ponesu i stručnu literaturu, upoređuju šešir, dršku, listiće, "meso"... Zaboravljaju, nažalost, da im je osim literature, za pravilno sakupljanje jestivih gljiva neophodna i pomoć stručnog konsultanta. Ako nije tako, uvek postoji rizik od grešaka koje, u nekim slučajevima mogu biti kobne.
Po rečima našeg sagovornika, najopasnije gljive su po pravilu i najlepše, a na našim prostorima najotrovnija je zelena pupavka koja je vrlo slična sa zekom. Od tridesetak otrovnih pečuraka u Srbiji, uz zelenu pupavku, najotrovnije su ušiljena pupavka, panterovka, muhara, olovasta rudoliska, zavodnica i haringača.
- Ako se pojedu, mogu biti smrtonosnije i od ujeda kobre - naglašava Tomić. - Najopasnija je, ipak, zelena pupavka. Ova gljiva je bila kobna u čak 90 odsto svih smrtnih slučajeva trovanja gljivama u Srbiji. Samo jedan šešir zelene pupavke može da usmrti troje odraslih koji umiru u najtežim mukama. Najviše trovanja, pak, uzrokuje olovasta rudolista.
PROČITAJTE JOŠ: UZGAJANJE ŠAMPINJONA I BUKOVAČE NA SOCU KAFE: nova tehnologija proizvodnje pečuraka koje otkupljuju najbolji restorani u Beogradu
Kada je reč o "parovima" jestivih i otrovnih pečuraka koje berači u Srbiji najčešće mešaju, naš sagovornik izdvaja lisičarku i zavodnicu, đurđevaču i olovastu rudolisku, blagvu i muharu, sunčanicu i haringaču, biserku i panterovku. Tu su i prolećni vrganj i ludara, zelena pupavka, šumska rudnjača i ušiljena pupavka...
- Jestiva lisičarka i otrovna zavodnica imaju žućkast, ponekad sličan šešir, listići im silaze duboko niz dršku, meso im je žuto, a oblik uglavnom levkast - navodi Tomić neke od primera. - Lisičarka, međutim, raste na zemlji, a otrovna zavodnica na drvetu i podzemno. Osim toga listići lisičarke su kao tupi prutići, a kod zavodnice su oštrih ivica. I dok lisičarka raste pojedinačno ili u grupama, zavodnica niče u grmovima.
Kliknite OVDE da pročitate nastavak teksta!
