Obilne padavine u Srbiji pogodovale su rastu gljiva, pa su berači masovno krenuli da ih sakupljaju. Poneseni "znanjem" da ih najviše ima posle kiše, zaboravljaju da su sa jestivim pečurkama, ovog proleća bujali i njihovi otrovni "parnjaci", koje ponekad teško mogu da razlikuju i vrlo iskusni berači.
Zbog trovanja izazvanog nedovoljnim poznavanjem vrsta i nesavesnom prodajom na pijacama, samo tokom ove sedmice, u Klinici za urgentnu i kliničnu toksikologiju Nacionalnog centra za kontrolu trovanja Vojnomedicinske akademije primljeno je šest pacijenata. Dvoje iz okoline Negotina, sa teškim oblikom trovanja, jeli su pečurke za koje su mislili da su "jajčare", a radilo se o zelenoj pupavki. Od četvoro sa lakšim oblikom trovanja troje su "mlečnice" kupili na pijaci.
- Samo znanje sprečava trovanje - kaže Dragić Tomić, predsednik Gljivarskog društva u Valjevu. - U Srbiji je sve više "berača" koji tvrde da raspoznaju gljive i lako se odvaže da krenu u njihovo sakupljanje. Obično ponesu i stručnu literaturu, upoređuju šešir, dršku, listiće, "meso"... Zaboravljaju, nažalost, da im je osim literature, za pravilno sakupljanje jestivih gljiva neophodna i pomoć stručnog konsultanta. Ako nije tako, uvek postoji rizik od grešaka koje, u nekim slučajevima mogu biti kobne.
Po rečima našeg sagovornika, najopasnije gljive su po pravilu i najlepše, a na našim prostorima najotrovnija je zelena pupavka koja je vrlo slična sa zekom. Od tridesetak otrovnih pečuraka u Srbiji, uz zelenu pupavku, najotrovnije su ušiljena pupavka, panterovka, muhara, olovasta rudoliska, zavodnica i haringača.
- Ako se pojedu, mogu biti smrtonosnije i od ujeda kobre - naglašava Tomić. - Najopasnija je, ipak, zelena pupavka. Ova gljiva je bila kobna u čak 90 odsto svih smrtnih slučajeva trovanja gljivama u Srbiji. Samo jedan šešir zelene pupavke može da usmrti troje odraslih koji umiru u najtežim mukama. Najviše trovanja, pak, uzrokuje olovasta rudolista.
PROČITAJTE JOŠ: UZGAJANJE ŠAMPINJONA I BUKOVAČE NA SOCU KAFE: nova tehnologija proizvodnje pečuraka koje otkupljuju najbolji restorani u Beogradu
Kada je reč o "parovima" jestivih i otrovnih pečuraka koje berači u Srbiji najčešće mešaju, naš sagovornik izdvaja lisičarku i zavodnicu, đurđevaču i olovastu rudolisku, blagvu i muharu, sunčanicu i haringaču, biserku i panterovku. Tu su i prolećni vrganj i ludara, zelena pupavka, šumska rudnjača i ušiljena pupavka...
- Jestiva lisičarka i otrovna zavodnica imaju žućkast, ponekad sličan šešir, listići im silaze duboko niz dršku, meso im je žuto, a oblik uglavnom levkast - navodi Tomić neke od primera. - Lisičarka, međutim, raste na zemlji, a otrovna zavodnica na drvetu i podzemno. Osim toga listići lisičarke su kao tupi prutići, a kod zavodnice su oštrih ivica. I dok lisičarka raste pojedinačno ili u grupama, zavodnica niče u grmovima.
Pretežno smeđe šešire, slične "krpice" na njima, bele listiće i dršku sa prstenom, zadebljalu pri dnu, imaju, po rečima našeg sagovornika, i jestiva biserka i otrovna panterovka. Ali, meso je kod panterovke uvek belo, a kod biserke pocrveni, poput vina, posebno u dnu drške. Takođe, dno drške panterovke, stegnuto je belim ovojem-vrećicom koje kod biserke nema.
No, iako se opisi i poređenja jestivih i otrovnih parnjaka gljiva mogu naći u literaturi i na sajtovima, iako su u medijima objavljeni brojni stručni tekstovi i snimljene obrazovno-naučne emisije, po rečima našeg sagovornika, u našoj zemlji svake godine više od 30 ljudi ima teže ili lakše trovanje izazvano gljivama. Njegovo mišljenje deli i Dragana Bokan, jedan od najboljih poznavalaca i najiskusnijih berača.
- Iako sve vrvi od informacija, one, pokazalo se, nisu svemoguće - kaže Bokanova. - Rešenje je, zapravo, samo jedno: Onaj ko ne poznaje gljive, ne treba da ih bere! Oni koji žele da jednog dana postanu dobri poznavaoci gljiva i "sigurni" berači, najpre treba da se učlane u gljivarsko društvo u svom gradu. Neophodno je da uče uz pomoć literature i odlascima na teren sa iskusnim gljivarima. Ne smeju se oslanjati na opise u knjigama ili na društvenim mrežama jer i tu ima mnogo nedoumica. A, najvažnije je da ubrane gljive pokažu nekom od članova društva. I kupujte samo kod iskusnog berača u kog imate poverenja.
Trovanje gljivama može da bude posebno opasno ako se ne prepozna na vreme, obično kada su znaci trovanja odloženi i javljaju se četiri do 12 sati posle jela kada nastaju bolovi u stomaku, povraćanje i dijareja - kaže Dragić Tomić. - Gljive otrovnice se, inače, dele prema tome na koje organe deluju ili ih oštećuju. Najopasnije su hepatotoksične pečurke jer oštećuju jetru. To oštećenje može da bude opasno po život, a u svakom slučaju je teško izlečivo. Za teško oštećenje jetre često je dovoljna i samo jedna pečurka.
I jestive gljive mogu postati otrovne ako se beru stare koje se već raspadaju, one koje su dugo nošene u najlon kesi ili ako ih pripremimo nepravilno za tu vrstu - kaže Dragana Bokan. - Uslovno jestive moraju najpre da se prokuvaju na visokoj temperaturi jer sadrže otrove koji nestaju isparavanjem.
Nejestive nisu otrovne, ne jedu se, ali od njih mogu da se kuvaju čajevi ili da se potapaju u alkohol. Kod njih je važna doza. Otrovne su one koje mogu da izazovu trovanje i posledice za organizam: povraćanje, dijareju, nesvesticu, ali i otkazivanje rada jetre i bubrega kao i psihosomatske poremećaje.
Tekst: J. Matijević
Izvor: Novosti
