Praznici su idealno vreme za susrete sa porodicom i prijateljima, a u našoj tradiciji su bogati i obilni obroci. Ipak, takva prejedanja nisu zdrava, većina namirnica koje konzumiramo loše utiču na naš organizam, a mogu čak i da dovedu do katastrofalnih posledica. U čemu tačno grešimo i kako možemo da se ipak zdravo hranimo i tokom novogodišnjih praznika pitali smo nutircionistu Maju Astaloš.
Kako treba da se hranimo tokom praznika?
"Kao i uvek na zdrav način. Ne vidim razlog zašto bi ljudi delili vreme na pre i posle praznika kad je ishrana u pitanju. Pravilna ishrana treba da bude zastupljena tokom čitave godine. Naši ljudi su skloni preterivanju, sede, odmaraju i uglavnom pojedu više nego što im treba. Praznici su veliki izazov za hedoniste i ljude koji uživaju u hrani i to je u redu. Treba se malo opustiti i uživati, ali ključno je biti umeren. Biće raznih đakonija na stolu, što slatkih, što slanih i naravno da treba da uživate, ali ne preterujte. Podelite ukupnu količinu hrane na više manjih obroka i ne mešajte veliki broj namirnica odjednom. Napravite razmak između obroka bar četri sata i nemojte iza slanih odmah uzimati slatke. Tako ćete pomoći organima za varenje da lakše prerade unetu hranu i da enzimi koji učestvuju u varenju mogu lakše da procesuiraju unete namirnice."
A kako ne treba da se hranimo, šta najviše škodi iz naše tradicionalne novogodišnje trpeze: sarme, pečenje, ruska salata...?
"Sve škodi, sve je puno masti i šećera i sve su to prazne kalorije, nešto što naš organizam ne može da iskoristi kako treba. Takva ishrana može da napravi ozbiljne probleme ljudima koji se inače ne hrane tako. Poznato je već da je tokom Nove godine Urgentni centar pun ljudi koji imaju problema sa bolovima u stomaku, visokim pritiskom… Čovek svojim zubima kopa svoj grob, to često govorim u poslednje vreme. Neki ljudi izvor zadovoljstva traže u hrani što je pogrešno. Svako mora da sluša svoje telo i da mu daje ono što mu je neophodno za zdravo funkcionisanje."
Kako izbeći prejedanje na slavljima?
"Uglavnom sve počinje od predjela, preko glavnog jela i na kraju su tu kolači i torte. Naravno da je teško odoleti tako divnoj i ukusnoj hrani, ali zapravo to i nije nužno. Počnite od predjela, uzmite po kašiku od one hrane koju biste želeli da probate. Zatim, da biste smanjili apetit započnite obrok porcijom salate, tada ćete svakako prostorno smanjiti želudac i nećete biti u stanju da primite veću količinu hrane pa tako ni da dovedete svoj organizam u stanje prejedanja. Svakao birajte krtije parče mesa i salate bez majoneza i jaja, iz razloga što se ova hrana teže vari pa možete osećati teskobu u želudcu i nelagodnost ako budete uneli veću količinu pomenutih namirnica. Izbegavajte da između obroka uzimate veće količine tečnosti, jer se na taj način vrši spiranje želudačnih sokova, pa se samim tim otežava varenje i može doći do pojave oštrih bolova u predelu stomaka. Između glavnog jela i deserta napravite veću pauzu ili još bolje popijte šoljicu crne kafe, ona će ubrzati metabolzam masti i napraviti još malo prostora za desert. Veoma je važno da vodimo računa o svom zdravlju, jer dok bolest ne zakuca na vrata retko ko vodi računa o ishrani. S obzirom na to da radim na kardiologiji sve češće viđam mlade ljude od 25 godina koji imaju srčane probleme, gojazni su, a sve to je rezultat loše ishrane."
Jesu li masti nekada potrebne?
"Naravno da su nam masti i ulja potrebni u ishrani, oni su zapravo nosioci energije i nisu sve masti loše kako se misli. Bitno je svakodnevno unosti manje količine masnoća u naš organizam kako bi imali dovoljno energije za dnevne aktivnosti, a takođe da bi u zimskom periodu održavali termoregulaciju. Za pripremu obroka bolje je koristiti kokosovo ulje ili GI puter (prečišćen puter oslobođen viših masnih kiselina i praktično je postan proizvod), ove vrste masnoća nisu toksične prilikom zagrevanja i ne menjaju hemijsku strukturu na visokim temperaturama. Takođe u zimskom periodu korisno je koristiti i susamovo ulje, jer ima moć da zagreva organizam, a i prijatnog je ukusa i mirisa."
Da li posna hrana obavezno znači da ćemo smršati?
"Naprotiv, ljudi se za vreme posta ozbiljno ugoje, a razlog je što u tom periodu koriste više skrobnih namirnica kako bi zadovoljili glad. Većina ljudi ne ume da napravi dobru kombinaciju obroka za vreme posta i najčešće unosi namirnice koje sadrže puno šećera i masnoća, a malo proteina što ima za posledicu nagomilavanje masnog tkiva i gojaznost. Najčešće se jede pržen krompir i riba, razni džemovi i mnogo hleba, kao i grickalica, takva vrsta hrane ne može da zadovolji naše nutritivne potrebe i može doći do disbalansa pa i oštećenja zdravlja ako postoje uslovi za to (anemija, hipertenzija, dijabetes i sl.)."
Koje namirnice su dobre za zimu, a koje loše?
"Ne postoje loše i dobre namirnice kao takve, loš može da bude samo način pripreme istih. Zimi je svakako bolje koristiti meso i leguminoze (grašak, pasulj, sočivo, bob, leblebije), jer imaju moć da zagreju organizam. Zapravo, za razlaganje ovih namirnica troši se više energije koja se u stvari pretvara u toplotnu energiju koja nam je zimi potrebna. Tokom zime treba izbegavati veće količine citrusnog voća (pomorandže, mandarine i sl.) pošto ono „hladi“ organizam. Tokom zimskog perioda bolje je komzumirati pečenu jabuku sa cimetom i bundevu, jer imaju moć da „zagreju“ telo, a i vrlo su hranljive."
Koliko alkohol utiče na zdravlje, da li postoje napici koji su dobri?
"Alkohol je zapravo otrov za naš organizam, a pogotovo u većim količinama. Zato je potrebno biti obazriv po pitanju konzumiranja alkohola! Mali aperitiv pred obrok može da poboljša varenje, ali veće količine će sigurno naškoditi organizmu, a na prvom mestu stradaju jetra i bubrezi. Posle dobrog ručka savetuje se pola čaše crnog ili belog vina, ali više od toga ima kontraefekat na organizam!"
Da li postoji nešto što može da nam pomogne kada preteramo sa alkoholom?
"U principu jedini savet je da se unosi mnogo tečnosti. Neki kažu da pomaže i raso, ali ja to nikada nisam probala. Iskreno ne razumem zašto bi se bilo ko opijao i tako trovao svoj organizam. Tokom zimskog perioda moj savet je da unosite veće količine toplih napitaka kao što su razni čajevi, tople limunade sa malo meda i naravno običnu vodu."
Možete li da nam preporučite idealan novogodišnji meni?
"Nema idealnog menija, sve je to individualna stvar, a i zavisi da li Novu godinu čekate kod kuće ili u restoranu gde baš nemate izbor. Svakako ako planirate da celu noć budete budni i da budete aktivni u smislu plesanja, trebalo bi da večera bude malo jača, a da tokom noći unesete dodatne količine proteina (meso, sir, jogurt i slično), kao i neko parče raženog ili crnog hleba, kako biste imali dodatnu energiju i ostali budni i aktivni tokom noći. Izbegavajte jaku, masnu i začinjenu hranu u većim količinama, jer će vam takva hrana oduzeti energiju i bićete tromi i pospani, a uz veće količine alkohola može vam pozliti. Moj savet je uživajte u hrani i piću, ali budite umereni, uzimajte više tečnosti i budite aktivni, ako ništa drugo bar šetajte i to će biti dovoljno."
Izvor: Lepa&Srećna