- Studija na 235 žena u postmenopauzi pokazala je da 50 grama suvih šljiva dnevno, odnosno četiri do šest komada, može da pomogne u očuvanju gustine i čvrstine kostiju.
- Kod žena koje nisu jele suve šljive zabeležen je pad gustine kostiju potkolenice, dok su koristi primećene i u grupi sa 100 grama dnevno, ali je više učesnica odustalo od te količine.
Očuvanje zdravlja i čvrstine kostiju postaje posebno važno s godinama, naročito kod žena posle menopauze, kada raste rizik od osteoporoze. Pored namirnica bogatih kalcijumom i vitaminom D, pažnju istraživača privlači i jedna jednostavna voćna užina – suve šljive. Istraživanja ukazuju na to da bi njihovo redovno konzumiranje moglo da doprinese očuvanju gustine i čvrstine kostiju.
Rizik od osteoporoze raste s godinama, a kod žena se posebno povećava posle menopauze, kada hormonske promene ubrzavaju gubitak koštane mase. Kosti postaju krhkije i podložnije prelomima, pa čak i manji pad ili naizgled bezazlena povreda mogu da imaju ozbiljne posledice. Kod uznapredovale osteoporoze prelom može da izazove čak i snažan kašalj. Zato su istraživači posebnu pažnju posvetili ženama u postmenopauzi, kao jednoj od grupa sa povećanim rizikom od ove bolesti.
Suve šljive i zdravlje kostiju
U naučnom časopisu Osteoporosis International 2024. godine objavljeni su rezultati studije koja je obuhvatila 235 žena u postmenopauzi. Istraživači su učesnice podelili u tri grupe kako bi ispitali uticaj svakodnevnog konzumiranja suvih šljiva na zdravlje kostiju:
Kontrolna grupa nije konzumirala suve šljive.
Druga grupa jela je 50 grama suvih šljiva dnevno, odnosno približno četiri do šest komada.
Treća grupa unosila je 100 grama suvih šljiva dnevno, odnosno približno 10 do 12 komada.
Istraživanje je trajalo godinu dana, a nakon šest meseci stanje kostiju učesnica procenjeno je perifernom kvantitativnom kompjuterizovanom tomografijom (pQCT). Ova metoda pruža trodimenzionalni prikaz kostiju i omogućava detaljniji uvid u njihovu gustinu i strukturu nego dvodimenzionalni snimci korišćeni u ranijim istraživanjima.
Dr Meri Džejn De Suza, koautorka studije i profesorka kineziologije i fiziologije na Univerzitetu Pen Stejt, objasnila je da trodimenzionalno snimanje pruža uvid ne samo u količinu koštane mase već i u strukturu i karakteristike povezane sa čvrstinom kostiju. Takva analiza omogućava potpuniju procenu njihovog stanja.
Suve šljive privlačile su pažnju istraživača i ranije. U radu objavljenom 2001. godine u časopisu Critical Reviews in Food Science and Nutrition istaknute su kao izvor vlakana, kalijuma i bora. Bor se proučava zbog moguće uloge u metabolizmu i zdravlju kostiju, ali njegov doprinos ne treba poistovećivati sa dokazanom prevencijom osteoporoze.
Šta su pokazali rezultati istraživanja?
Nakon godinu dana praćenja, kod žena koje nisu konzumirale suve šljive zabeležen je pad gustine kostiju potkolenice. Nasuprot tome, učesnice koje su svakodnevno jele 50 grama suvih šljiva očuvale su merene pokazatelje gustine i čvrstine kostiju. Koristi su uočene i u grupi koja je unosila 100 grama dnevno, ali je više učesnica odustalo jer im je bilo teško da tu količinu redovno uključe u ishranu.
Dr De Suza istakla je značaj očuvanja kortikalne kosti - čvrstog spoljašnjeg sloja kosti, koji doprinosi njenoj otpornosti na opterećenja. Rezultati ukazuju na to da bi suve šljive mogle da pomognu u očuvanju zdravlja kostiju, ali sami po sebi ne dokazuju da njihovo konzumiranje sprečava prelome.
Kako uvrstiti suve šljive u svakodnevnu ishranu?
Rezultati istraživanja ukazuju na to da redovno konzumiranje suvih šljiva može da doprinese očuvanju zdravlja kostiju, ali potrebne su dodatne studije da bi se utvrdio njihov uticaj na rizik od osteoporoze i preloma, piše Medonet. Dr De Suza istakla je da je ovo prvo randomizovano kontrolisano istraživanje koje je pomoću trodimenzionalnih merenja ispitalo uticaj suvih šljiva na strukturu, geometriju i procenjenu čvrstinu kostiju.
Nutricionistkinja Džesika Barak podelila je na Instagramu nekoliko jednostavnih predloga kako da četiri do šest suvih šljiva uključite u svakodnevnu ishranu:
Dodajte ih u grčki jogurt, iseckane, uz orašaste plodove i semenke.
Izblendirajte ih u proteinskom šejku za prirodnu slatkoću i dodatna vlakna.
Ubacite ih u salatu sa kozjim sirom i orasima.
Pojedite ih za užinu, uz malo badema ili lešnika.
BONUS VIDEO: