- Dr Vojislav Perišić objašnjava da povišen LDL holesterol ne zavisi samo od hrane i kilograma, već i od genetike i načina na koji jetra prerađuje masti.
- Ističe da promena ishrane nekad nije dovoljna, pa su kod hronično povišenih vrednosti i većeg kardiovaskularnog rizika neophodni lekovi.
- Savetuju se kretanje, umerena ishrana i više voća i povrća, uz izbegavanje prerađene, masne i pržene hrane.
Povišen holesterol se u javnosti najčešće povezuje sa masnom i nezdravom hranom, viškom kilograma i nedostatkom fizičke aktivnosti. Ipak, stvarnost je znatno složenija – visoke vrednosti mogu da imaju i osobe koje su mršave, pažljivo biraju namirnice i redovno vežbaju. Uzrok se, između ostalog, može kriti u genetici, ali i u specifičnom načinu na koji jetra proizvodi i prerađuje masnoće.
Prof. dr Vojislav Perišić objašnjava šta utiče na porast lošeg, LDL holesterola, zbog čega korigovanje jelovnika nekada ne daje očekivane rezultate i u kojim situacijama je neophodno uključiti lekove. On posebno naglašava važnost pravovremene reakcije, s obzirom na to da dugotrajno povišene vrednosti mogu ozbiljno da ugroze zdravlje krvnih sudova.
Kako jetra utiče na nivo lošeg holesterola?
Jetra ima ključnu ulogu u metabolizmu masti i holesterola, učestvujući u njegovom stvaranju, preradi i regulaciji.
LDL holesterol se s pravom naziva „lošim“ jer njegov višak doprinosi stvaranju naslaga na zidovima arterija. Vremenom, te naslage mogu da suze krvne sudove i otežaju protok krvi, čime se značajno povećava rizik od ozbiljnih kardiovaskularnih problema.
„Suština je smanjiti sintezu lošeg holesterola u jetri. To može da se uradi na više načina. Ne samo nivo holesterola, već i kvalitet života i naša dugovečnost mogu da se dovedu u ravnotežu balansiranom dijetom i ranim prepoznavanjem hiperholesterolemije“, objašnjava dr Perišić za Ekliniku.
Profesor se osvrće i na značaj žučnih soli, koje imaju vitalnu ulogu u varenju i apsorpciji masti. Kod pojedinih ljudi njihovo prilagođavanje potrebama organizma može da predstavlja prepreku.
„Jedan broj ljudi, a to nije mali procenat, ne adaptira svoj set žučnih soli na efikasno varenje i ne može da svari ono što smo uneli, posebno ako su u pitanju dodatne kalorije koje se deponuju u jetri u vidu masti“, navodi profesor.
Zašto promena ishrane nekada nije dovoljna?
Kada se laboratorijski utvrdi povišen holesterol, prva linija saveta obično obuhvata promenu načina ishrane – smanjenje unosa zasićenih masti, izbegavanje prerađene hrane i veći udeo voća i povrća. Ipak, rezultati ne moraju uvek da ispune očekivanja.
Dr Perišić ističe da postoje ljudi koji razviju masnu jetru čak i kada se hrane uobičajeno, bez očiglednih preterivanja.
„Imamo i ljude koji na normalnoj ishrani imaju masnu jetru. Ako pokušamo da smanjimo holesterol i trigliceride dijetetsko-higijenskim režimom i lekovima, možemo da ga smanjimo samo za oko 30 procenata. Ostalo ne možemo“, kaže profesor.
Na nivo holesterola, dakle, ne utiče isključivo ono što se nađe na tanjiru. Organizam ga sam proizvodi, a taj proces zavisi i od naslednih predispozicija i individualnog metabolizma.
Visok holesterol mogu da imaju i mršave osobe
Jedna od najčešćih zabluda jeste da povišen holesterol pogađa samo osobe sa viškom kilograma ili one sa lošim prehrambenim navikama. Telesna težina nije pouzdan pokazatelj zdravlja krvnih sudova.
I izrazito mršave osobe mogu da imaju povišen LDL holesterol, a jedan od glavnih krivaca jeste genetika. Nasledna hiperholesterolemija može da se ispolji već u detinjstvu, zbog čega je važno obratiti pažnju na porodičnu istoriju bolesti i redovno kontrolisati vrednosti masnoća u krvi. Kod osoba sa ovakvom sklonošću problem može postojati čak i uz savršene životne navike.
Kada su lekovi neophodni?
Iako su pravilna ishrana i fizička aktivnost temelj zdravlja, kod pojedinih ljudi one nisu dovoljne da vrate holesterol u bezbedne granice. To se posebno odnosi na one koji se suočavaju sa hronično povišenim vrednostima i povišenim rizikom od kardiovaskularnih oboljenja.
Dr Perišić upozorava da se u takvim situacijama ne treba oslanjati isključivo na promenu navika: „Bez lekova krvni sudovi ne mogu da se sačuvaju ukoliko su vrednosti hronično povišene“, ističe on.
Odluka o uvođenju terapije donosi se individualno, na osnovu procene ukupnog kardiovaskularnog rizika, vrednosti LDL holesterola i drugih zdravstvenih faktora. Budući da povišen holesterol godinama može da se razvija bez ikakvih simptoma, redovne preventivne kontrole ostaju najbolji način zaštite.
Kretanje, vežbanje i umerenost kao ključ
Pored terapije, ukoliko je ona propisana, svakodnevne navike imaju presudnu ulogu u očuvanju zdravlja jetre i regulisanju masnoća. Dr Perišić savetuje fizičku aktivnost i izbalansiran jelovnik:
„Radite, trošite energiju, hodajte, vežbajte, pokušajte da trošite više kalorija nego što unesete. Budite umereni u hrani i neka tu bude što više voća i povrća, kao i sveže hrane. Izbegavajte prerađenu, masnu, prženu i pohovanu hranu. Kretanje! U kretanju je ključ razbijanja masti u jetri“, poručuje dr Perišić.
BONUS VIDEO:
Tekst: Ona / Lepa&Srećna / J. G.