Da li je smeđ šećer zaista zdraviji od belog? Evo šta se zapravo krije iza njegove boje

Smeđi šećer je u osnovi rafinisani beli šećer kojem je dodata melasa. Taj gusti sirup ili se zadržava tokom procesa obrade ili se naknadno umeša u gotov proizvod. Melasa mu daje prepoznatljivu boju, vlažnost i blago drugačiji ukus.

Hemijski gledano, smeđi šećer se i dalje sastoji gotovo isključivo od saharoze, istog molekula koji čini i beli šećer.

Zabluda o zdravijem izboru

Uverenje da je smeđi šećer zdraviji zasniva se na nekoliko faktora. Zbog tamnije boje i grublje teksture deluje prirodnije i manje obrađeno. Prisustvo melase, koja sadrži minerale u tragovima, poput kalcijuma, kalijuma i gvožđa, stvara pogrešan utisak o njegovoj većoj nutritivnoj vrednosti.

Takvu predstavu godinama je podsticao i marketing, koji smeđi šećer često predstavlja kao kvalitetniji ili „prirodniji“ izbor.

Nutritivno poređenje smeđeg i belog šećera

Analiza nutritivnih vrednosti pokazuje da su razlike zanemarljive. Smeđi šećer sadrži između 95 i 97 odsto saharoze, dok je beli šećer gotovo čista saharoza.

Minerali iz melase prisutni su u toliko malim količinama da bi za njihov značajniji unos trebalo pojesti nerealno velike količine šećera, što bi nanelo mnogo više štete nego koristi.

Kalorijska vrednost obe vrste gotovo je identična, a obe slično utiču i na porast šećera u krvi jer imaju istu hemijsku osnovu.

Prednosti u kuhinji, a ne u zdravlju

Jedine stvarne razlike između smeđeg i belog šećera odnose se na njihovu upotrebu u kuhinji. Smeđi šećer ima bogatiju, karamelastu aromu, zbog koje ga mnogi biraju za pripremu kolača i drugih jela.

Uz to, veći udeo vlage može da utiče na teksturu pečenih poslastica, koje zbog njega mogu da budu mekše i sočnije.

Dakle, izbor smeđeg šećera treba da se zasniva na ukusu ili zahtevima recepta, a ne na neutemeljenom uverenju da ima zdravstvene prednosti.

Posledice prekomernog unosa šećera

Budući da su nutritivno gotovo identični, smeđi i beli šećer nose iste rizike ako se konzumiraju u prevelikim količinama. Obe vrste doprinose unosu viška kalorija i mogu da otežaju kontrolu telesne težine.

Mogu da izazovu nagle promene nivoa šećera u krvi, što je posebno važno za osobe sa dijabetesom ili insulinskom rezistencijom. Česta konzumacija šećera povezuje se i sa karijesom, kao i sa povećanim rizikom od razvoja različitih hroničnih bolesti.

Ključ je u ukupnoj količini šećera

Umesto traženja „zdravije“ vrste šećera, mnogo je važnije pratiti ukupan unos dodatih šećera u ishrani, bez obzira na njihov izvor.

Ako uživate u ukusu koji smeđi šećer daje kafi ili kolačima, nema razloga da ga ne koristite. Važno je samo da to ne radite u uverenju da birate zdraviju opciju, jer nutritivni podaci ne potvrđuju takvu pretpostavku.

Kako da smanjite unos šećera?

Ako želite da smanjite negativan uticaj šećera, važniji koraci od izbora između belog i smeđeg šećera su sledeći:

Ograničite količinu šećera koju dodajete u jela i pića.

Želju za slatkim češće utažite voćem umesto prerađenom hranom.

Čitajte deklaracije na proizvodima kako biste prepoznali skrivene šećere.

Obratite posebnu pažnju na zaslađene napitke, koji su često značajan izvor dodatog šećera.

Smeđi šećer nije zdravija alternativa belom

Smeđi šećer nije zdravija alternativa belom, čak ni za osobe sa dijabetesom, jer obe vrste gotovo jednako utiču na nivo glukoze u krvi i imaju sličnu kalorijsku vrednost.

Glavna razlika između belog i smeđeg šećera odnosi se na ukus i teksturu, a ne na zdravstvene prednosti. Zato je najvažnije ograničiti ukupan unos dodatih šećera, bez obzira na njihovu vrstu.

Zanemarljiva količina minerala iz melase ne donosi značajnu nutritivnu prednost, a obe vrste šećera imaju gotovo jednaku kalorijsku vrednost i sličan uticaj na nivo glukoze u krvi, piše Najžena. Ključ za zdravlje leži u umerenom ukupnom unosu šećera, a ne u izboru njegove boje.

BONUS VIDEO: