Još
Ostalo

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

NE BOLI VAS VRAT ZBOG JASTUKA VEĆ ZBOG POGREŠNOG DISANJA: Opasno je ako se ovaj deo tela pomera dok spavate

Autor Jasmina Glišić

O pravilnom disanju i vežbama za bolji dah govori profesor Strahinja Kukić.

 strahinja kukic.jpg Izvor: Youtube / RTS Ordinacija

Da li dišete pravilno? Da li koristite pravilne mišiće za disanje, između ostalog, dijafragmu? Ili upotrebljavate druge mišiće koji kompenzuju njihov rad? Nepravilno disanje se može lako otkriti, naročito ako vas neko posmatra dok spavate. Ta osoba treba da gleda vaše ključne kosti i, ako se one pomeraju, onda se savetuje da vežbate pravilno disanje.

Bolji kvalitet sna, poboljšanje cirkulacije krvi i kondicije, smirenost, pa i smanjenje simptoma alergije samo su neke od koristi koje će vam ove vežbe doneti. Njih vam najjednostavnije objašnjava Strahinja Kukić, profesor fizičke kulture i nutricionista.

Pre svega je potrebno da proverite broj udisaja u minutu - normalno je da ih bude od 12 do 20. "Što smo bliže broju dvanaest, to je bolje za nas", kazao je Kukić u emisiji "RTS Ordinacija". Ako je broj udisaja veći, govorimo o ubrzanom disanju, a ako se ne upotrebljavaju odgovarajući mišići, onda je ono i nepravilno. 

 zena lezi na podu vezba disanje.jpg Izvor: Shutterstock

Takođe, treba izmeriti i kontrolnu pauzu - koliko organizam može da izdrži bez udisanja kiseonika. Za to je potrebno da mirno i opušteno udahnete i izdahnete vazduh, zatvorite nos i pratite na štoperici koliko dugo izdržite do prvog spontanog pokreta u grlu ili plućima. Ako je to 0 do 20 sekundi, spadate u osobe sa nižom kontrolnom pauzom - u crvenoj zoni, od 20 do 40 je žuta zona, a  više od 40 je zelena zona. 

 disanje na levu nozdrvu.jpg Izvor: Shutterstock

Posledice nepravilnog disanja mogu biti:

  • česta glavobolja,
  • bolovi u leđima,
  • brzo zamaranje,
  • česti udasi,
  • nadutost stomaka,
  • suvoća usta,
  • hrkanje,
  • smanjen kvalitet sna
  • i hladne šake i stopala.

Vežbe za disanje mogu raditi svi osim osobe sa anemijom, astmom, bronhitisom i opstrukcijom disajnih puteva, kao i trudnice, dojilje i deca. Takođe, ne preporučuju se - bez lekarskog nadzora - onima koji su doživeli infarkt ili moždani dar.

Vežba se izvodi jednostavno. Opružite se na leđima, savijte noge u kolenu da bi kičma bila potpuno pripijena uz pod. Glavu oslonite na tanju podlogu kako vrat ne bi bio iskrivljen. Ruke su pored tela, dlanovi okrenuti nagore, a disanje mirno i ujednačeno - uz podizanje dijafragme - tri sekunde udah, šest sekundi izdah. Dovoljno je raditi ovu vežbu pet minuta dnevno, a ko god može, treba da produžava vreme sve do četrdeset minuta dnevno. 

Za umirenje i uspavljivanje, savetuje se udisaj na levu nozdrvu (3 sekunde) a izdisaj na desnu (6 sekundi). Obrnuto važi za razbuđivanje - udisaj na desnu nozdrvu (3 sekunde) a izdisaj na levu (6 sekundi).

Najpopularnija vežba disanja u Americi je "box" (boks, na engleskom "kutija), tokom koje udah traje 3 sekunde, zadrži se dah 3 sekunde, sledi izdisaj 3 sekunde i opet zadržaj daha od 3 sekunde. Vizuelno, predstavlja se strelicom udesno, pa nadole, ulevo i nazad nagore ka početnoj tački, što formira zamišljeni kvadrat. 

Tekst: Lepa&Srećna

Ovo ne smete propustiti

Komentari 0

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Najnovije