Dugo se smatralo da je matematika sa kalorijama neumoljiva - od onog što "pojedete" oduzmete ono što "potrošite" i ostalo će se - šta god da radite, "zalepiti" i to baš tamo gde ne želite. Nedavne studije, međutim, otkrivaju da to i nije baš slučaj.

Veoma je važno za dijetu i kako ćete rasporediti te kalorije u toku dana. Sve više se piše o cirkadijalnom, biološkom ritmu, koji utiče na varenje i potrošnju kalorija. On diktira metabolizam tokom 24 sata, kao i sve fiziološke procese u telu.

Nova istraživanja pokazuju da raspored namirnica u obrocima umnogome utiče na metaboličke procese. Ispitanici su podeljeni u dve grupe i dobijali hranu sa jednakim brojem kalorija - 1.700 dnevno. Za prvu grupu bile su podeljene tako da u doručku bude 45 odsto, za ručak 35 odsto, a na večeru 20 odsto. Druga grupa je dobijala doručak "vredan" 20 odsto ukupnog dnevnog kalorijskog unosa, ručak sa 35 odsto i večeru sa 45 odsto - dakle, tačno obrnut raspored kalorija.

dijeta zena u kuhinji.jpg
Shutterstock  

Četiri nedelje kasnije, grupe bi se zamenile. Vrste namirnica u pogledu sastava (proteini, ugljeni hidrati, masnoće) su bile potpuno iste za obe grupe. Istraživači su kontrolisali kompletnu ishranu, uključujući i piće. Takođe, pratili su dnevnu potrošnju energije kod ispitanika, metabolizam tokom perioda odmora, apetit i gubitak kilograma.

Pokazalo se da distribucija kalorija u toku dana utiče na kontrolu apetita. Ispitanici koji su jeli obilniji doručak osećali su mnogo manju glad tokom dana, u poređenju sa onima koji su obilno večerali.

Druga studija, slično organizovana, sugeriše da ispitanici koji jedu kasno uveče potroše manje kalorija nego oni čiji je glavni obrok ujutru. Tom nalazu odgovaraju i promene u njihovom masnom tkivu.

Zato se preporučuje svima koji praktikuju vremenska ograničenja u dijeti, kao što je to slučaj kod autofagije, da pomere satnicu ka jutru ili bar popodnevu, a izbegnu obroke u večernjim satima.

Tekst: Lepa&Srećna