Nikada nije pogrešan trenutak da razmišljamo o svom zdravlju, a kada smo na pragu promene godišnjih to je neophodno. Oscilacije temperature vazduha, manja količina sunčeve tečnosti i ređa fizička aktivnost neminovno utiču i na naš imunitet. Kako da na ispravan način poradimo na odbrani organizma i koliko je važno da jelovnik prilagodimo godišnjem dobu za portal "Lepa i srećna" govori specijalista, strukovni nutricionista-dijetetičar Jovana Srejić Ferluga.

 "Voće i povrće koje se uzgaja i konzumira u sezoni ima najveću nutritivnu vrednost. Kada se proizvodi beru kada su najzreliji, koncentracija vitamina i minerala (kao što su vitamin C i folat) je najveća. Što duže voće i povrće stoji na policama ili provede u tranzitu, to je sadržaj vitamina u njima manji. Biranje lokalno proizvedenih namirnica je ujedno dobro za životnu sredinu i dobro za naš budžet", tvrdi nutricionistkinja i ističe koje su to navike u ishrani koje slabe imunitet.

Pročitajte i ovoSavetiNADOKNADITE VITAMINE KOJI VAM NEDOSTAJU: Saznajte šta je sve neophodno za dobar imunitet
strucnjaci-ne-preporucuju-sokice-cak-ni-sveze-cedjene-jedite-voce-u-cvrstom-obliku_1.jpeg

"Prevelik unos prostih ugljenih hidrata (belog brašna i šećera), nedovoljan unos tečnosti, prevelik unos rafinisanih i hidrogenizovanih ulja (kukuruzno, kanola, suncokretovo, sojino ulje, ulje semena pamuka)", kaže Jovana i ističe koje su to "zvezde" jesenjeg jelovnika:

Jabuke
Pored izdašne količine vitamina C, jedna jabuka sadrži oko 20 procenata preporučene dnevne doze vlakana, što može unaprediti zdravlje creva, smanjiti krvni pritisak i čak pomogne u smanjenju rizika od gastrointestinalnih bolesti i raka.

pečene jabuke za zdravlje
Youtube/Printscreen/SassEsnacks 

Cvekla
Obavezna za one koji teže vežbanju i ljude sa srčanim oboljenjima, cvekla je bogata neorganskim nitratom, jedinjenjem koje telo pretvara u azot oksid. Zauzvrat, azot oksid proširuje krvne sudove, povećava protok krvi i poboljšava kardiovaskularnu funkciju. Jedno istraživanje iz 2015. pokazalo je da sok od cvekle smanjuje napor vašeg srca tokom vežbanja.

Prokelj
Prokelj sprečava nastanak malignih ćelija zahvaljujući sadržaju sulforafana, moćne fitohemikalije. Ali, za razliku od kupusa prokelj je i dobar izvor proteina. Jedna šolja sadrži 3 grama.

Kesten
Kesten je zapravo nutritivno sličniji integralnim žitaricama nego drugim orašastim plodovima kao što su bademi i orasi. Bogat je vitaminom C i složenim ugljenim hidratima, a sadrži malo masti i manje kalorija po gramu u poređenju sa drugim orašastim plodovima.

Bundeva
Bundeva sadrži beta-karoten, koji se pretvara u vitamin A. Šolja kockica sirove bundeve obezbeđuje oko 55 procenata dnevnih potreba za vitaminom A. Iz bundeve dobijamo i kalijuma: 1 šolja obezbeđuje oko 8 procenata dnevnih potreba ali i vitamin C ( skoro 12 procenata), što je čini dobrim izvorom.

Brokoli

Brokoli sadrži sulforafan, jedinjenje koje može zaštititi od raka.Šolja seckanog brokolija sadrži 2,3 g vlakana (za 8 procenata dnevnih potreba), 78,5 mg vitamina C (neverovatnih 87 procenata dnevnih potreba, što ga čini odličnim izvorom) i 89,4 mcg vitamina K (otprilike 75 procenata dnevnih potreba, što ga čini još jednim odličnim izvorom),

Kruška
Ova jesenja voćka sadrži 8 mg vitamina C (oko 9 procenata dnevnih potreba) i 206 mg kalijuma (što je oko 4 procenta dnevnih potreba organizma). Kalijum reguliše rad srca i omogućuje da mišići i nervi vrše svoju funkciju.

Dva jela za jačanje imuniteta

Pileća supa

Sastojci:
1 kilogram pilećeg mesa sa kostima, 2 šargarepe, 2 stabljike celera, 1 srednji crni luk, 2 čena belog luka, 1/2 kašike himalajske soli, 1 kašike jabukovog sirćeta, 2 lovorova lista, 3 grančice svežeg timijana, 5–6 grančica peršuna, 1 kašika origana, 10 šoljica hladne vode

Priprema:

Kuvati na niskoj temperaturi do pet sati

Pečena bundeva

Sastojci:

200g bundeve, 1 supena kašika meda
Priprema:

Bundevu operite i isecite na kriške(ne skidajte koru). Složite u pleh obložen papirom za pečenje i pecite u zagrejanoj rerni (220°C) oko 45 min, ili dok bundeva ne bude srednje meka. Izvadite iz rerne i prelijte medom.

Kada shvatimo da smo nabacili koji kilogram viška prvo za čim posegnemo je izbegavanje večere. Da li je ova popularna metoda učinkovita odgovara nam stručnjak.

"Važan je ukupni dnevni unos kalorija. Svi dnevni obroci su podjednako važni za povećanje ili smanjenje telesne težine. Ipak, preporuka je da večera bude najlaganiji obrok i najkassnije 2h pre odlaska na spavanje, kako ne bi ometala kvalitetan odmor.

Našem telu je potreban redovan san kako bi se odmorilo, regenerisalo i obnovilo. Neredovan san dovodi do umora, iscrpljenosti I smanjene koncentracije. Međutim, nedostatak sna takođe predstavlja stres za organizam, slabi imuni sistem i dovodi do nastanka zapaljenskih procesa. Potrebno nam je 7 do 9 sati sna", tvrdi Jovana i podseća na važnost prvog obroka u danu.

"Zaključak nekoliko skorašnjih studija pobija mitove da doručak u prvih sat vremena nakon buđenja ubrzava metabolizam kao i da preskakanje doručka dovodi do gojenja.

Ako ujutro osećate glad i volite doručak, onda svakako počnite dan zdravim doručkom. Najbolje je da doručak bude bogat proteinima.

Proteinski šejk za poneti

Sastojci:
1 merica proteinskog praha po izboru (na bazi surutke, belanca jaja, graška, soje)
15 tak komada orašastog voća po izboru
1 kašika čia semenki ili lanenog semena
1 šolja kockica voća po izboru
1/3 –1/2 vode, mleka po izboru, jogurta, soka od pomorandže

Priprema: Pomešajte sve sastojke u blenderu i krenite!

Izvor: Lepa&Srećna