Praktikuje se i u Koreji gde se naziva sanlimyok, a popularan je i u Evropi, naročito u Finskoj, dok ga Irci nazivaju Boladh na Sioga – kupanje u dahu šumske vile.

Termin šumska medicina ili, na engleskom jeziku, Forest medicine uveden je u Japanu 2006. godine, naredne godine i u Velikoj Britaniji, a od 2009. svakog leta na Medicinskom fakultetu Univerziteta Harvard održava se letnja škola šumske medicine.

Pročitajte i ovoPriče iz SrbijeŠume Srbije kriju lekovito blago: šta je šumska medicina i koje su njene blagodeti

U jugoistočnoj Evropi prva šumska terapijska šetnja održana je u našoj zemlji, na području Obedske bare 25. maja 2016, dok je dve godine ranije Šumadijski šumski hamam bio predstavljen u Japanu, na sekciji šumske medicine Svetskog kongresa banja.

"Za razliku od japanskih šuma koje su tamne, s malo sunca, balkanske šume su najvećim delom svetle. Sunčevi zraci prolaze kroz krošnje i padaju na šumsko tlo, na sličan način kao što prolaze kroz otvore na krovovima autentičnih hamama i osvetljavaju hararet, centralno mesto za rituale koji se u njima praktikuju. Regije koje nemaju razvijenu industriju niti hotele s pet zvezdica i autostrade, imaju bar jednu komparativnu prednost – prirodne lepote i šume s pet zvezdica. Međutim, kada se jednom te zvezdice izgube, teško ih je, ili čak nemoguće, vratiti", objašnjava dr Gorana Isailović, dermatolog.

Prednosti šumske medicine
Shutterstock  

MESTO ZA TIHOVANJE

Šumska medicina pripada oblasti komplementarne ili alternativne medicine odnosno aromaterapije, i predstavlja preventivnu i pomoćnu terapijsku metodu izlaganja fi toncidima – aromatičnim molekulima šumskog drveća, koji imaju višestruko blagotvoran uticaj na zdravlje.

"Dok borave u šumi, ljudi mogu uživati u njoj putem svih pet čula: u mirisima, zelenim nijansama, žuboru potoka ili vodopada i pevanju ptica, ukusu šumskih plodova kao i grljenju drveća. Šuma pruža prostor za slušanje i tihovanje; omogućava izoštravanje svih naših čula, ne samo osnovnih pet već i do trideset čula, s kojima se rađamo, ali ih ne razvijamo (ego, self, balans, telesni radar i druga). Stoga šumska medicina na mnogo načina menja čovekov život nabolje", ističe naša sagovornica.

POVEZIVANJE SA SAMIM SOBOM

Osim povezivanja s prirodom, u šumi doživljavamo i povezivanje sa samim sobom, osećajući se prisutnim u sopstvenom telu, kao i s
drugim ljudima (društvena uloga šumske šetnje).

"Za vreme šumske šetnje mi se usporavamo (pratimo puža) i svesno koračamo kroz šumu. Šumska šetnja nije planinarenje ni brzo hodanje niti šetnja sa fitoterapeutom. Nije bitno da li znamo nazive biljaka i životinja, već da se s njima povežemo u prirodnoj zajednici. Ne postoji fizički napor ili želja za osvajanjem vrhova. Staza je dugačka najviše 2,5 km, a šetnja traje 2-4 sata. Šumska šetnja ima emocionalne, fiziološke, psihičke i spiritualne efekte", objašnjava dr Gorana Isailović.

Shinrin yoku je praksa poput joge, tradicionalne kineske medicine, ajurvede, molitve ili transcedentalne meditacije. Sve one uključuju
učešće terapeuta i nisu predviđene da se sprovode samostalno.

"Ipak, moramo shvatiti da je šuma terapeut, a da vodič samo otvara vrata k njoj. Kada uđemo u šumu, pronađemo prijatno mesto, sednemo i započnemo komunikaciju s biljkama i životinjama, dok ne osetimo potpuno jedinstvo s prirodom", kaže naša sagovornica.

Prednosti šumske medicine
Profimedia 

ZAGRLI DRVO

Udruženje Forest Therapy South Eastern Europe, u saradnji s predstavnicima Medical SPA asocijacije Srbije i udruženja: „Mladi takovskog kraja”, „KOMPOT – centar za delikatesna istraživanja”, „Moja Inspiracija” i „Food art”, organizovalo je dvanaest radionica s tematikom šumske medicine, zdravstvenog turizma i šumskog velnesa u okviru projekta „Natess”.

Radionice su namenjene učesnicima oba pola bez obzira na životno doba i nivo obrazovanja, a posebno osetljivim grupama kao što su nezaposleni, žrtve porodičnog nasilja, Romi i migranti.

Cilj čitavog programa je da upozna učesnike s osnovama šumskog velnesa i obuči ih da naučeno primenjuju u svakodnevnom životu, kao i u programima javnog zdravlja, zdravstvenog turizma, samozapošljavanja i privatnog preduzetništva.

"U saradnji s projektnim timom opštine Voždovac i studentima Akademije strukovnih studija u Beogradu, naš tim je u Šumicama organizovao radionicu pod nazivom „Priroda kao lek”, namenjenu porodicama s decom koje žive na teritoriji opštine Voždovac. Boravak u prirodi kombinovali smo s elementima joge smeha, zdravstvenog či gonga i dečjim igrama: kamenčići za brige, budi kao drvo, hodaj sporo kao puž i nečujno kao lisica, vidi šta je šuma ostavila za tebe i mnogim drugim", navodi dr Gorana
Isailović.

PROTIV ANKSIOZNOSTI I USAMLJENOSTI

  • Staze za šumsku šetnju moraju biti sertifikovane, što znači da su bezbedne za šetače i da zadovoljavaju njihove potrebe.
  • Šetnja se može odvijati u lekovitoj, preventivnoj, urbanoj ili virtuelnoj šumi.
  • Šuma je panacea, to jest lek za sve, što uključuje depresiju i anksioznost.
  • Organizovana šumska šetnja međusobno zbližava ljude i leči usamljenost.
  • Šumski velnes je izvanredan način za razvoj kreativnosti i tim bilding.
  • Učesnici se osećaju opušteno i samopouzdano.
  • Šumska terapijska šetnja je preventivni medicinski program, koji je izborio svoje mesto u kućama zdravlja mnogih kompanija zdravstvenog osiguranja.