Dijeta se odavno smatra važnim delom lečenja brojnih medicinskih stanja i oboljenja. U današnje vreme raznorazni načini ishrane postaju trend i mnogima od nas određuju način života koji se proglašava zdravim.
Medicina je utvrdila da su mnoge od tih dijeta, da ne kažem većina, štetne po zdravlje, posebno kada dovode do jojo efekta – ciklične promene težine i izmena u crevnoj mikroflori. Kako se u tome svemu snaći?
"Parafrazirajući poznatu izreku „Jednom se ljubi“, često kažem: „Volite više puta, dijetu držite samo jednom, a ostalo neka bude način ishrane”, kaže prof. dr Jagoda Jorga supspecijalista dijetoterapeut, autorka knjige "Biološki centar gladi".
Od davnina se zna da u mozgu postoji biološki centar gladi i sitosti, kao i onaj „hedonistički”. Činjenica je da svi vole taj osećaj zadovoljstva kojim nas mozak nagrađuje kada jedemo, pa se i danas može čuti da „sve potiče iz glave“.
"Novija naučna saznanja, počev od otkrića grelina pa sve do peptida kao što su GLP, GIP i gastrokin-1, jasno pokazuju da su supstance nastale u stomaku, to jest želucu i crevima, među glavnim biološkim faktorima koji definišu kada i koliko jedemo, i kada smo siti. I barijatrijsko lečenje odnosno operacije protiv gojaznosti, donele su čitav niz novih saznanja iz oblasti regulacije metabolizma. To nema samo teoretski značaj već je dobilo praktičnu primenu u vidu revolucionarnih lekova protiv gojaznosti. Dobar deo moje knjige posvećen je upravo tim temama", objašnjava naša sagovornica.
Međutim, to ne umanjuje značaj spoljnih faktora koji uključuju prehrambenu industriju, agresivne reklame, upotrebu nepotrebnih hemijskih dodataka i životne okolnosti koje pogoduju razvoju gojaznosti. Navedeni štetni uticaji nalaze se van domašaja medicine.
"Moja ideja je bila da podržim ljude da prave dobar izbor kada je reč o ishrani i fizičkoj aktivnosti, a one kod kojih je gojaznost postala bolest, da uputim na pravu adresu. Tome je posvećeno čitavo poglavlje knjige „Kada da posetite svog lekara i zašto?”, navodi dr Jorga.
Neki tvrde da nije važno šta jedemo već kada, da ne valja jesti posle 18 sati, da treba imati više manjih obroka... Šta je istina a šta zabluda u pogledu gojenja?
"U ishrani je važan ritam, mada se čuje mnogo toga na tu temu, ukjlučujući najnoviji trend vremenski ograničenog jedenja, poznatog pod pogrešnim nazivom „autofagija”. Ali, većinu toga nauka je odavno demantovala i odbacila kao univerzalno rešenje. Moja preporuka je: jedite tri-četiri puta dnevno, otprilike u isto vreme, jer će vam to pomoći da smršate, ali i kasnije da održite normalnu težinu. Doručak pojedite dva sata posle ustajanja iz kreveta, večeru do 21 sat, a ostale obroke prilagodite svom dnevnom ritmu. Tako će to postati vaša dugoročna navika, jer regulacija težine zahteva istrajnost, a ne stalnu promenu", naglašava naša sagovornica.
Često smo u nedoumici čega najpre treba da se odreknemo, šta više goji, masnoća ili šećer, koja je razlika između dobrih i loših kalorija...?
"Odgovor na pitanje da li nas više goji šećer ili masnoća, uvek se svodi na jedno te isto: goji nas nepotrošen višak kalorija, što prevashodno potiče od hrane koju najviše volimo. Prekomerna ishrana koja je odgovorna za epidemiju gojaznosti, dijabetesa i povišenog krvnog pritiska, obiluje makronutrijentima odnosno kalorijama, a oskudeva u vitaminima i mineralima, što se smatra mikronutritivnim gladovanjem. Takođe, često jedemo i onda kada nismo gladni, što se obično dešava na kraju obilnog obroka kada nam se posluži omiljeni desert – situacija poznata većini nas. Naime, čovek je zavisan od uživanja, a većina nas ne mašta o kupus salati. O razlici između dobrih i loših kalorija, namirnica koje imaju veliku ili malu nutritivnu vrednost ili, jednostavno, između loše i dobre hrane, ima mnogo priče ali i brojki koje to potkrepljuju. Svi koji vole dokaze, naći će ih u izobilju! Dovoljno je pročitati samo nekoliko stranica da bi se dobila tačna informacija na tu temu, za razliku od reklamnih bajki koje nam se serviraju", ističe dr Jorga.
Rasprostranjeno je uverenje da su gojazni ljudi po prirodi lenji, da manje rade i da su velike spavalice. Međutim, najnovija istraživanja pokazuju suprotno. Oni koji spavaju sedam i više sati, imaju mnogo manju telesnu težinu od onih koji u proseku spavaju oko pet sati. Manjak sna znači višak kilograma!
"Kada legnemo u krevet neposredno posle obroka, ugrožavamo dobro funkcionisanje stomaka, a posebno rizikujemo tzv. refluks ili vraćanje sadržaja iz jednjaka i štetne posledice toga. To nije uzrok dobijanja na težini, ali će nam napraviti dodatne zdravstvene probleme, uključujući lošije pražnjenje creva. Spavanje je bitan deo normalnog dnevnog ritma i ne goji. Nauka danas poručuje: spavajte više da biste bili vitkiji i zdraviji! Naravno, ne neposredno posle obroka", objašnjava naša sagovornica.
Gojazni ljudi imaju povećanu potrebu za hranom, što osečaju veoma intenzivno. To nema nikakve veze sa „slabom voljom”, alavošću i sličnim uvreženim predrasudama, već ima čvrstu biološku podlogu. Kada se čovek goji, to znači da se njegove masne ćelije uvećavaju, kako brojčano tako i po veličini.
"Tako uvećane ćelije postaju disfunkcionalne, bolje rečeno „trokiraju” i više ne rade kako treba. Neke od ranije nabrojanih supstanci luče se previše, a neke premalo i tako se potpuno poremeti kontrola i unosa i potrošnje kalorija. Novi lekovi koji su već sada dostupni kod nas, a mnogo drugih je u razvoju, dokazuju baš to. Kada ih uzmu, gojazni ljudi spontano smanjuju unos hrane, jer im lek nadoknađuje supstance koje nemaju u dovoljnoj meri i koje to inače normalno rade", navodi prof. dr Jorga.
Zašto se smatra da bi dijeta trebalo da traje sto dana?
– Nauka je odavno definisala da je period od dvanaest nedelja apsolutni minimum za procenu efekata primenjenih hipokalorijskih, redukcionih dijeta ili dijeta za mršavljenje. Kraće vreme od toga nema dovoljno uticaja na masno tkivo niti se mogu proceniti eventualni štetni efekti. Osim toga, što nije manje važno, najvećem broju ljudi dešava se da drže dijetu, a težina im ostaje ista. Zbog toga je celo poglavlje moje knjige posvećeno upravo tome – šta učiniti u takvoj situaciji, kada ponoviti dijetu, do koje težine ići, uz mnoga druga pitanja bitna za dugoročnu regulaciju telesne težine. Sve je to našlo svoje mesto u mom dijetnom planu – kaže na kraju razgovora prof. dr Jagoda Jorga.
"Odmah da kažemo, hedonizam nije mana, jer je uživanje zdravo i potrebno. Ali, kada se hranom nadoknađuju razne druge stvari ili zatrpava „rupa” nastala usled stresa, onda takvo jedenje nije uživalačko već kompenzatorno. To znači, unos hrane ne dovodi do pravog uživanja, već je praćen osećajem krivice, ali i mnogobrojnim neželjenim posledicama uključujući gojaznost. Drugim rećima, uživanje s merom je dobro i poželjno, pa i kada je posredi hrana", vrdi prof. dr Jagoda Jorga.
Medicina danas sve uspešnije leči gojaznost kao hroničnu bolest, a uskoro će biti moguće držati je pod kontrolom, slično kao povišen pritisak i dijabetes. Poput svih ostalih hroničnih bolesti, gojaznost iziskuje saradnju pacijenta, jer kada jednom bude utvrđena, ta dijagnoza ostaje do kraja života! Što pre je čovek stavi pod kontrolu, to će posledice po njegovo zdravlja biti manje, a život lepši i lakši. Pročitajte i odličan recept za dijetalni doručak.
BONUS VIDEO:
Još uvek nema komentara - sjajna prilika da pokreneš diskusiju.