KAD JE NAJBOLJE JESTI HLEB: Doktorka o pravilima ishrane za žene 50+ na visokim temperaturama

Kako se pravilno hraniti kada temperature prelaze 40 stepeni, a još važnije, kako kada pređu i 50-ti prag? Postoji li jedinstveni recept za održavanje vitke linije i dobro zdravlje bez obzira na ekstremne vremenske uslove? Prof. dr Jagoda Jorga, u emisiji "Uranak" na televiziji K1 otkriva kako da se hranimo na ekstremnim temperaturama, ali i koliko je fizička aktivnost bitna za naš organizam.

"U takvoj ishrani nedostaje dovoljno povrća i mršavih izvora proteina, poput belanaca, nemasnog mesa i ribe. Treba sve kombinovati. Sve proteinske namirnice sadrže i druge korisne sastojke. Biljni izvori ne pružaju dovoljno B12, cinka i taurina. Ribe i morski plodovi, osim proteina, bogati su jodom i selenom, koji nedostaju u životinjskim proteinima. Idealna situacija u ishrani podrazumeva da ribu jedemo dva puta nedeljno, biljne proteine jednom nedeljno i tri do četiri puta nedeljno meso. To je jednostavno. Oni koji ne mogu ribu, mogu je zameniti piletinom ili ćuretinom ili konzumirati biljne proteine dva puta nedeljno", objasnila je dr Jorga.

Nijedna ishrana ne može da zameni fizičku aktivnost

"Naša ukupna dnevna aktivnost je bitno smanjena u odnosu na ono što je bilo pre 50 godina. Današnja nauka insistira na povećanju ukupne dnevne aktivnosti. Gojazni imaju manji broj pokreta.Ako ništa, tokom dana ustati nekoliko puta sa stolice, malo prošetati. Naš organizam ima unutrašnju vagu, gde on meri kolike su njegove rezerve energije. To služi u kontroli ishrane. Ležeći i sedeći položaj ne omogućavaju organizmu da registruje tu stvar. Svako unošenje hrane ima svoju energetsku potrošnju. Hrana podiže naš metabolizam tokom varenja, zbog čega nauka preporučuje da imamo tri obroka dnevno. Ne mora biti četiri ili pet obroka", rekla je doktorka i objasnila važnost vremena između obroka:

"Ljudi koji imaju poremećaj u ishrani jedu kada im odgovara. Kod ljudi koji nemaju problema sa težinom, ovi procesi funkcionišu spontano. Kod onih koji imaju problema, uključujući i mršave osobe, prirodni mehanizmi za regulaciju gladi i sitosti često nisu dobro usklađeni. Bolje je jesti na svakih pet do šest sati. Trebalo bi izbegavati konzumaciju hrane posle devet sati uveče, dok je doručak najbolje uzimati dva sata nakon buđenja. Ovo su vrlo jednostavna pravila, a važno je izbegavati grickanje između obroka".

Ishrana na vrućinama

"Voda, voda i voda. To ne znači da ne jedemo, ali nikako ne smemo zaboraviti hidriranje organizma. Normalne potrebe su oko 3 litre vode, do 3,5 litara za muškarce, a kada se čovek puno znoji, što se dešava na 36 stepeni, onda mora da se uradi nadoknada toga. Dehidriranost je najveći problem na ovoj temperaturi", rekla je dr Jorga i dodala:

"Najviše temperature povećavaju proteinske namirnice, pa ih treba izbegavati ujutro i uveče, kada je temperatura niža. Tokom dana, treba unositi lakšu hranu poput povrtnih čorbica, koje su sjajan izvor kalijuma, natrijuma, tečnosti i minerala. Takođe, može se jesti hleb jer je bogat ugljenim hidratima, različite vrste salata, voćni obrok, najbolje između jedanaest i šest popodne, dok se proteinske namirnice preporučuju za jutarnji i večernji obrok".

Dr Jorga je objasnila i kako se treba hraniti posle 50. godine.

"Tu ima dva do tri bitna problema. Prvi je gubitak mišićne mase, posebno kod žena, ali je dokazano da je taj gubitak znatno manji kod fizički aktivnih osoba. Drugi problem je ishrana bogata proteinima u poređenju sa prethodnim periodom. Treće, potrebno je smanjiti ukupni energetski unos. Najjednostavniji način za postizanje toga je eliminisanje onoga što nazivamo luksuznim kalorijama, među kojima su slatkiši. Kada se to eliminiše i uspostave tri pristojna obroka, nemate nikakvih problema", zaključila je dr Jagoda Jorga u emisiji "Uranak" na televiziji K1. Pročitajte i pravila za vodenu dijetu koju praktikuju Japanci.

Tekst: Lepa&Srećna / Jasmina Glišić