Nežni, krzneni sa ljupkim njuškicama, pernati koji lepo pevaju, šareni koji veselo plivaju... bitan su deo odrastanja. Mnoga istraživanja dokazuju važnost druženja i igre s kućnim ljubimcima na psihički razvoj dece.

PROČITAJTE VIŠE: NAJLEPŠI DEČJI ROĐENDANSKI SENDVIČI KOJI ĆE ODUŠEVITI GOSTE: maštovite ideje za posluženje (FOTO)

Pored toga što usrećuju dete i prave mu društvo u igri, oni ga uče mnogim veštinama, razvijaju empatiju, samopouzdanje, disciplinu i odgovornost, ali isto tako smiruju i raduju odrasle... Roditelji su često u dilemi da li detetu kupiti ljubimca ili ne jer strahuju da će na kraju sva briga spasti na njih. Kada treba detetu kupiti ljubimca, to jest u kom uzrastu je ono spremno da se stara o njemu, pitali smo Anu Janković, psihologa.

- Deca do tri godine obično  se brzo zasite i životinja i igračaka. Njima zapravo i nije potreban ljubimac, osim ako on već nije u porodici, jer ne znaju kako da se ophode prema njemu. Često vuku životinje za rep ili uši, ali ne iz obesti, već nisu svesna da je to živo biće. Tek nakon tri i po godine mogu da razumeju reakciju životinje. Potreba za kućnim ljubimcem najviše je izražena kod predškolaca, posebno kod jedinaca, dece koja u komšiluku nemaju vršnjaka i kod stidljivih mališana - ističe naša sagovornica.

Sedam godina je idealan uzrast da dete dobije četvoronožnog drugara.

- Tada je dovoljno zrelo da zna kako životinja nije igračka, već ima potrebe i osećanja, mora da se nahrani, prošeta. U ovom uzrastu dobijaju nove obaveze, pa uče i kako da se brinu o ljubimcu i tako stiču odgovornost - kaže psiholog.

ZAŠTO SU SEOSKA DECA U PREDNOSTI U ODNOSU NA GRADSKU PROČITAJE OVDE

PageBreak

Seoska deca su u prednosti u odnosu na gradsku, jer su najčešće okružena domaćim životinjama o kojima se brinu od ranog detinjstva.

- Ona prisustvuju prirodnim procesima poput parenja i dolaska na svet mladunaca, tako da stiču i seksualno obrazovanje. Gradsko dete je lišeno svega toga - kaže Ana.

Mališani sa smetnjama u razvoju i poteškoćama u učenju, kakva su, na primer, autistična deca, ostvaruju mnogo bolju interakciju sa životinjama nego s ljudima. Autistična deca se oslanjaju na neverbalnu komunikaciju i znakove, baš kao i životinje, pa zbližavanje sa psom ili mačkom u velikoj meri doprinosi boljoj interakciji s ljudima u kasnijem dobu –navodi Ana Janković.

Tekst: Vanja Ostojić

Izvor: Lepa & Srećna