Dostojanstvenu svečanost dodele Nobelove nagrade, svakog decembra u Gradskoj većnici Stokholma, prati i otmeni banket za laureate, njihove porodice i druge visoke zvanice, među kojima je i švedska kraljevska kuća, prenose Novosti 11. januara 2015. godine. Za ovogodišnju gozbu u čuvenoj Plavoj sali, od proletos su svoje recepte isprobavala 43 majstora kuvarskog zanata, sastavljajući najukusniji meni. Jela koja su izneli pred nobelovce spremali su četiri dana.

A da bi gastronomsko iznenađenje bilo potpuno, niko od 1.250 gostiju nije znao šta će biti servirano sve do trenutka dok nisu seli za sto. U čast dobitnika priznanja za fiziku (Japance Isamuija Akasakija, Hirošija Amanoa i Šudžija Nakamure), hemiju (Amerikance Erika Beciga i Vilijama Mernera i Nemca Štefana Hela), medicinu (Britanca Džona O'Kifa i norveški bračni par Meju-Brit i Edvarda Mosera), ekonomiju (Francuza Žana Tirola) i književnost (Francuza Patrika Modijana) spremljen je elitni jelovnik.

Reč je o đakonijama od crvene srnetine i crvene kraljevske krabe, krem supi od karfiola, musu od divljih bobica, kolaču od braon putera... Sve se zalivalo prvoklasnim francuskim i italijanskim vinima, a završilo specijalno blendiranom kafom i čajem i francuskim konjakom. Za desert je, inače, bio zadužen šef koji je 2012. godine osvojio zlatnu medalju na Olimpijadi kuvara.

VIŠE: Nobelova nagrada za mir 2014. godine otišla u ruke Malale Jusafzaj (17)

Po protokolu, ceremonijalno je u salu ušao prvo švedski kralj Karl Gustav Šesnaesti, čija je pratilja bila dobitnica nagrade za medicinu Mej-Brit Mosera. Iza njih su išli kraljica Silvija i predsednik odbora Nobelove fondacije Karl-Henrik Heldin, princeza Viktorija sa laureatom za hemiju Erikom Becigom i ostali gosti. Od cveća specijalno dopremljenog iz San Rema napravljeni su aranžmani za stolove, čija su tema bili mostovi Stokholma.

Za dobitnike Nobelove nagrade za mir svečana večera organizovana je odvojeno u Oslu, u Grand hotelu. U elegantnoj Sobi s ogledalima, u identičnom posuđu kao i u Stokholmu, Malali Jusafzai i Kailašu Satiartiju, servirane su grilovane školjke, pačeća prsa, kolač od riže sa šafranom, mangom i pistaćima... Vinska karta bila je sastavljena od domaćih pića.

Kroz tradiciju Nobelovih banketa, dužu od sto godina, može se pratiti i čitav vek istorije gastrononije, ali i drugih moda i trendova vezanih za gala događaj, koji je od samog početka javnost intrigirao koliko i ceremonija dodele. Prva svečana večera održana je već 1901. i među zvanicama je bilo 113 - muškaraca. Broj gostiju povećava se tek 1934. na 150, pa potom i na 350, a zastupljena su oba pola. Poslednjih godina šalje se čak 1.300 pozivnica članovima akademije, vlade, kulturnog i privrednog establišmenta, diplomatskog kora... Sa porastom broja zvanica menjalo se i mesto obedovanja. Prvih 29 godina to je bila Dvorana ogledala u stokholmskom "Grand hotelu", da bi se potom svečanost preselila u Zlatni hol Gradske većnice. Samo je 1956. godine u vreme krize u Mađarskoj, večera bila nešto skromnija i održala se u prostorijama Švedske akademije. Plava sala Gradske većnice prima goste od 1974. godine.

Na meniju prvih banketa bilo je pet jela, koja su koštala tadašnjih 15 švedskih kruna po osobi (vrednost današnjih 200 dolara). Uz hladno predjelo i pileći konzome gosti su dobijali najfiniji riblji file u sosu od vina, file od teletine, grudi tetreba sa lešnicima u madera sosu. Desert je podrazumevao sladoled, sveže voće ili voćne tartove.

Čuveni ruski naučnik Ivan Pavlov, po kome je dobio ime refleks uslovnosti, prisustvovao je jednom od tih prvih banketa 1904. godine kada je na jelovniku bio konzome poslužen u šoljama uz paštete, riblji file ala Durok, toplo-hladno pile ala Žanet, pečeni fazan, sladoled, kolači i voće. Pionira mikrobiologije i bakteriologije, nemačkog lekara Roberta Koha, gostili su godinu dana kasnije hladnim predjelom, konzomeom "rojal", ribljim "fileom ala džentlmen", jarebicama, salatom "alger", artičokama na princezin način...

Kada je dobila svoju drugu Nobelovu nagradu za hemiju (prvu je primila za fiziku) Marija Kiri i ostali gosti te 1911. jeli su kozome "dorija", piletinu na seoski način, hladno-toplu prepelicu, artičoke... Za desert je bila poslužena šarlota "rahel". Na meniju koji se 1921. našao ispred Alberta Ajnštajna bili su supa od kornjače, jagnjetina na renesansni način, kruška "kardinal", kolači. Sledeće godine njegov kolega fizičar Nils Bor mogao je da uživa u kozomeu "česterfild", svinjskim "fileima ala mornej", oradi na vojvodin način, voćnom desertu.

Američka književnica koja je zapadnim čitaocima prva približila čaroliju Kine, Perl Bak, 1938. pred sobom na stolu imala je riblje filete na norveški način, prženu "piletinu ala šatejan", sufle od pralina, sitne kolače. U godini kada je završen Drugi svetski rat, nobelovcima, među kojima je bio i izumitelj penicilina Aleksandar Fleming, poslužen je potaž od šampinjona, meso švedskog irvasa, zeleni pasulj na puteru, sladoled.

VIŠE: Bračni par Moser i Džon O'Kif  dobitnici Nobelove nagrade za otkriće prostornih mapa u mozgu

Hemingvej je na banketu 1954. večerao dimljenu pastrmku, krem od spanaća, goveđi file, artičoke, šampinjone, krompir na pariski način, a tri godine kasnije Alber Kami poslužen je pastrmkom na pariski način, zelenim sosom, fazanom, krem frapeom. Da je kojim slučajem mogao da dođe i primi Nobelovu nagradu, Boris Pasternak bio bi počašćen ribljim filetom na burgundski način, toplo-hladnom pačetinom u portou, salatom "mimoza", narandžinim sosom, parfeom "filberts". Najveće umove poslednjeg veka, Nobelova fondacija je uz priznanja koja po svojoj važnosti nemaju premca, očigledno počastvavala i večerama na kojima se služi "hrana za bogove".

Svečana večera poslužuje se na 60 stolova, preko kojih je 500 metara belih stolnjaka od najfinijeg lana. Jelo se servira u 7.000 porcelanskih sudova (činija i tanjira), piće sipa u 5.400 čaša, a escajg broji 10.000 komada srebrnine. Povodom 90 godina od dodeljivanja prve Nobelove nagrade, troje švedskih umetnika dizajnralo je ovaj eksluzivni servis, čijih replika ima i u slobodnoj prodaji. Gostima je na raspolaganju 260 specijalno uvežbanih konobara, a protokol večere tradicionalno počinje ulaskom u salu, niz veliko stepenište, kraljevske porodice.

Pripremanje ovakve večere zahteva i posebnu logistiku, u kojoj važnu ulogu ima nabavka namirnica. Jednom prilikom na listi za nabavku našlo se 2.692 komada golubijih grudi, 475 repova od jastoga, 100 kilograma krompira, 70 litara slatko-kiselog sirćeta od malina, 67 kilograma jerusalimske artičoke, 53 kilograma filadelfijskog krem sira, 45 kilograma blago dimljenog jastoga... Pripreme u kuhinji počinju najmanje tri dana pre "velikog dana", a svi zaposleni moraju se striktno pridržavati zadataka i zacrtanog rasporeda.

Inače, na tanjiru našeg jedinog nobelovca bio je riblji filet u belom vinu, riža sa karijem, tetreb u aspiku, "valdorf" salata, "perigrod" sos, vanilin sos... Ivi Andriću i ostalim dobitnicima 1961. godine bila je poslužena i kruškovača, a uz kafu i francuski konjak i liker. Pila su se francuska vina.

Izvor: Novosti.rs