Ako poslednjih meseci imate sve veći trošak za kafu, znajte da i drugi dele istu muku. Cena ovog omiljenog napitka skače i u prodavnicama i u kafićima, i to nije hir trgovaca, već posledica ozbiljnih globalnih pomeranja koja se prelivaju i na našu šoljicu.
Sve je počelo još prošle godine, kada je sirova kafa na svetskom tržištu počela da poskupljuje – i to ne malo. Cena je od februara 2023. skočila za više od 100 odsto. U tom trenutku, možda to nismo odmah primetili na rafovima, ali kako je vreme odmicalo, kumulativni efekat je počeo da se oseća iz meseca u mesec. Danas su posledice tog cenovnog pritiska tu i postaju sve primetnije.
Jedan od glavnih razloga za to su klimatske promene. Zemlje koje proizvode najviše kafe na svetu – Brazil i Vijetnam – već godinama imaju slabije prinose. U Brazilu su prošle godine zabeleženi najduži sušni periodi još od 1981. godine. Nova berba ne obećava mnogo bolje rezultate, pa su zalihe praktično na izmaku – čak 90 odsto zaliha u Brazilu već je ispražnjeno četiri meseca pre nove žetve.
Uz to, na cenu utiče i nešto što, na prvi pogled, nema veze s kafom – sukobi na Bliskom istoku. Napadi na teretne brodove u Crvenom moru naterali su mnoge da biraju duže, alternativne rute. Umesto kroz Suecki kanal, brodovi idu oko Afrike, što im produžava put i do tri puta. Kada tranzit traje 90 dana umesto 30, troškovi rastu – a sa njima i konačna cena proizvoda.
Iako se priča o nestašici, kafa zapravo nikada nije bila traženija. Sve veći broj ljudi bira kafu umesto čaja, i to se jasno vidi na svetskoj potrošnji. Ponuda ne stiže da isprati toliku potražnju, a tržište reaguje – kako drugačije nego – poskupljenjem.
U celoj priči, bitnu ulogu igraju i investicioni fondovi. Oni već godinama ulažu milijarde dolara u sirovu kafu na berzama u Njujorku i Londonu. Kada investitori osete da je nešto "vruća roba", cene još više skaču – što se upravo dešava s kafom.
Sve ovo stiže i do Srbije, i to kroz maloprodajne cene koje sve češće rastu. Domaće kompanije pokušavaju da ublaže udar, ali nemaju mnogo prostora. Cene sirovina, transporta, akciza – sve to raste. Poslednja korekcija akciza na kafu početkom februara usklađena je s prošlogodišnjom inflacijom i dodatno je povećala troškove proizvođačima.
Zato kafa nije poskupela jer su domaći proizvođači "poželeli" da je prodaju skuplje – poskupljenje je neminovno ako želimo da kafa zadrži kvalitet na koji smo navikli. I da je, uopšte, bude.
Do kraja godine ne očekuju se bitne promene. Ako volite svoju jutarnju šoljicu kafe, vredi znati zašto košta koliko košta, jer iza nje stoji čitav lanac ljudi, prirode i odluka koje se donose daleko od naše kuhinje. I dok se svet menja, čini se da je kafa jedna od onih stvari koje ćemo voleti uprkos svemu.
Tekst: Promo
