Vidovdan je nepokretni verski praznik koga praznuju Srpska pravoslavna crkva i Bugarska pravoslavna crkva 28. juna. Kod Srba je poznat pod nazivom Vidovdan, dok je kod Bugara Vidovden ili Vidov den.
Značaj praznika Vidovdana za srpski narod proističe iz istorijskih događaja koji su vezani za taj datum.
Od svih je najznačajniji Kosovski boj i pogibija kneza Lazara pa se tog dana, pored svetog Amosa, slavi i crkveni praznik Svetog velikomučenika kneza Lazara i služi parastos srpskim ratnicima poginulim u bici na Kosovu Polju.
Kneza Lazara Srbi ne pamte samo po hrabrosti u bici na Kosovu, veći i po zadužbinarstvu jer je za života izgradio mnoge manastire i crkve.
Na ikoni knez Lazar se predstavlja u carskoj odori, u levoj ruci drži svoju odsečenu glavu, kao simbol mučeničke smrti, a u desnoj krst.
Za taj praznik vezani su i mnogi narodni običaji i verovanja. Jedno verovanje naročito poznato u Vojvodini je da ono što bi čovek tada video, u tome bi kasnije imao uspeha.
Na Vidovdan se mogla videti i budućnost. Toga dana se mnogo gatalo i proricalo. To su najčešće činile devojke nadajući se da će videti budućeg izabranika.
Veza Vidovdana s vidom manifestovala se i u narodnoj medicini pa se uoči praznika ili pak na praznik izjutra brala trava zvana vidovčica, koja se potom stavljala u vodu i služila za umivanje.
U srpskom narodu Vidovdan je i dan žalosti, pa je zadržan običaj da se na ovaj dan ne prave slavlja, ne igra i ne peva.
