Običaji za Strasnu nedelju: Kako se posti sedam dana pred Uskrs

Strasna sedmica je poslednja nedelja Velikog posta i uvod je u najveći hrišćanski praznik – Uskrs.

U narodnoj i crkvenoj tradiciji, Strasna nedelja je vreme stroge uzdržanosti, posta, tišine, molitve i ozbiljnosti. Sve što se dešava u ovim danima nosi posebnu duhovnu težinu.

Tipik propisuje post na vodi za celu Strasnu nedelju, izuzev Velikog petka, kada bi se trebalo pridržavati pravila uzdržanja, odnosno ne konzumirati hranu uopšte. Naši stari su čak tokom strasne nedelje jeli samo hleb, vodu i voće.

Veliki ponedeljak

Ovaj dan podseća na starozavetnog Josifa, kojeg su braća prodala za 20 srebrenika – simbol izdaje, ali i spasenja. Takođe, ukazuje na Hristovu pobedu nad grehom i smrću. U nekim krajevima Srbije, kao što su istočna Srbija i dolina Leskovačke Morave, važi pravilo da se supružnici tokom cele sedmice uzdržavaju od bračnih odnosa. Na Kosovu, sedmica se naziva i "strašna", a tog dana počinje farbanje jaja, za koja se veruje da imaju moć da štite od zlih sila i nevremena.

Veliki utorak

Isus Hristos se prikazuje kao sveznajući Bogočovek, koji zna da ga jevrejski velikodostojnici već osuđuju na smrt. U jugoistočnoj Srbiji ovaj dan je poznat kao "zavalita" nedelja, tokom koje se postilo i nad stokom. Dan je posvećen tišini, razmišljanju i činjenju dobrih dela, kao priprema za Hristovo stradanje.

Velika sreda

Dan kada se vernici prisećaju na izdajstvo Jude Iskariotskog. U crkvama se obavlja sveta tajna jeleosvećenja, a vernici se pomazuju svetim uljem za duševno i telesno isceljenje. U Negotinskoj krajini, ljudi čupaju biljku burjan, verujući da štiti od zlih sila. Tog dana se farbaju i jaja, dok se u kućama u žalosti boje isključivo crnom bojom.

Veliki četvrtak

Dan kada je Isus Hristos ustanovio svetu tajnu pričešća – hleb i vino postaju njegovo telo i krv. Na liturgiji se služi Sveta liturgija svetog Vasilija Velikog. U narodu, žene pale sveće na vodi, verujući da to donosi zdravlje. Takođe, verovalo se da sejanje bostana na ovaj dan donosi dobar rod, dok su ostali radovi u polju bili zabranjeni.

Veliki petak

Najtužniji dan u hrišćanstvu. Tog dana je Hristos bio raspet na Golgoti. U crkvama se ne služi liturgija, a zvona se ne oglašavaju – umesto njih, koristi se klepalo. Strogi post je obavezan, a mnogi vernici tog dana ne jedu ništa. Iako je u većini mesta običaj da se jaja farbaju na ovaj dan, ponegde se praktikuju i druga verovanja – hvataju se rakovi ili zečevi, čija krv se, po predanju, koristi za isceljenje. Na Veliki petak nema pričešća.

Velika subota

Poslednji dan Velikog posta. Pravoslavni svet se priprema za Vaskrs, a u Jerusalimu se dešava čudo blagodatnog ognja, koje se svake godine prenosi u pravoslavne zemlje. U nekim krajevima Srbije i Bosne, ova subota se naziva "crvena" jer se veruje da su jaja u trenutku vaskrsnuća postala crvena. Priprema se uskršnjak – svečani kolač sa jajima i bosiljkom, a jedno belo jaje stavlja se u sredinu i simbolično deli među decom.

Običaji tokom cele sedmice

Strasna sedmica je puna zabrana i pravila. Strogo se postilo, nije se slavio nikakav događaj, niti se pio alkohol. Bračni odnosi su bili zabranjeni zbog verovanja da bi dete začeto u ovom periodu moglo imati zdravstvene probleme. Vernici su se uzdržavali od suvišnih razgovora i posvećivali vreme molitvi i unutrašnjem miru. U crkvama su se svakodnevno služile liturgije, večernja bogosluženja i posebni obredi koji podsećaju na poslednje dane Isusovog života.

Strasna sedmica nije samo niz dana pred praznik – to je period tišine, molitve i duhovnog čišćenja. Svaka zabrana, običaj ili simbol ima svoju težinu, a vernici veruju da poštovanjem ovog vremena otvaraju srce za svetlost Vaskrsa. Pročitajte i koliko jaja se farba za Uskrs, a u galeriji ćete pronaći najlepše čestitke za Uskrs.

BONUS VIDEO: