U cilju da razviju kod svojih učenika drugačiji pristup ka književnim delima nastala je redionica “Lekovitost pesme kao lekovitost bilja”.

U petak 21. marta 2014 godine u 14 časova u Konaku knjeginje Ljubice svi zainteresovani mogu pristustvovati ovoj radionici, ali pre toga obavezno je da se prijave na decji.klub@mgb.org.rs ili na broj telefona 060/500 51 36.

Radionicu vodi Jelena Stojiljković, nastavnica srpskog jezika i književnosti u Farmaceutsko-fizioterapeutskoj školi, Beograd, član Centra za dramu u edukaciji i umetnosti CEDEUM, Nacionalni centar IDEA, a gostujući predavači su mentori ove srednje škole.

Edukativna radionica "Lekovitost pesme kao lekovitost bilja“ nastala je korelacijom nastavnih sadržaja književnosti, farmakognozije i kozmetologije, kroz dramu kao nastavni metod. 

Povezivanjem stručnog i književnog znanja, kroz dramske tehnike, dobija se kompleksno ali sveobuhvatno znanje.

Dramske tehnike u proučavanje književnog dela, uvode se radi boljeg savladavanja i razumevanja nastavnog gradiva, lakšeg povezivanja sa stručnim znanjem na osnovu situacionih izazova.

Kod učenika se razvija osećanje za poimanje vrednosti života utkanog u tematske motive lirskih pesama. 

Radionica istražuje kako podsticati učenike za drugačiji pristup književno-umetničkom delu, usmeravati na samostalan dramsko-istraživački rad i osposobiti ih da na osnovu različitih tehnika prikažu stvaralačko mišljenje u odnosu na imaginarni svet pesme koji mogu primeniti u savremenoj komunikativnoj situaciji.

Kroz različite dramske tehnike na ovoj radionici imaćemo priliku da upoznamo Piktora i Kiš-Janoša, romantizam kao epohu i književni pravac, pomodnost u jeziku 19.veka kroz satirične pesme, u lirici izraženu ljubav prema realnoj i idealnoj ženi i zalečenju duševnih rana Na Liparu i u Nevenu. Simboličko značenje bilja se pretače u lekovite priče toga vremena.

Lekovite priče ne mogu proći bez biljke čaja koji je u Srbiji poznat još iz davnih vremena. Postojao je i običaj okupljanja na čajankama. Ipak, na čajnkama se nije mnogo vodilo računa o vrsti čaja. U pesmama velikih liričara, kao što su bili Đura Jakšić i Jovan Jovanović Zmaj, nailazimo na lipu, ružu, neven. Da li su teške životne okolnosti, koje su ih snašle, mogli ublažiti ispijanjem čaja od lipe, ruže ili nevena...

Svaki pesnik da bi stvorio predivne stihove, morao je imati izvor inspiracije ili muzu. Saznajte kako su se negovale muze, kako su uspevale d aim koža bude bela, obrazi rumeni, oči svetlucave. Otkrićemo vam tajnu kako su mogle da se neguju i šminkaju muze naših velikih pesnika. Oživećemo njihov šarm prirodnom šminkom, a vama predložiti da probate neke recepte. Mila ili Ruža mogle su da koriste ruž sa sokom od cvekle i cimeta, jer na ovim fotografijama usne im izgledaju sveže i skladno je naglašen njihov volumen.