TO JE BILO STRAVIČNO! ZA 23 DANA UGOJILA SAM SE 10 KILOGRAMA: Kako je Sofija  Rajović izlečila insulinsku rezistenciju

Borba glumice Sofije Rajović sa insulinskom rezistencijom trajala je godinama, a kad je dobila ovu bolest, nije o njoj ništa znala. Sve je počelo kada se u Americi za 23 dana ugojila skoro 10 kilograma, a da pritom nije jela previše. Jeste, kako kaže, jela slatkiše, ali to je radila i godinama pre toga pa se ovako nešto nije dogodilo.

Sve to ju je dovodilo do nekog vida anksioznosti i depresije. "Dođete do momenta kad shvatite da ceo život kalkulišete kad i šta jesti, u stilu – 'ako sam sad pojeo ovo, sutra neću ono' i to je stvarno opterećujuće na dnevnom nivou. Kad shvatite da ste od 365 dana u godini 300 dana razmišljali 'da li je to bilo pametno jesti ili ne' – previše je“, priča Sofija.

TSofijino traganje za uzrokom problema i pravom dijagnozom trajalo je skoro godinu dana, da bi tek nakon toga stigla do pravog lekara koji ju je poslao na test intolerancije na glukozu i tada se jasno pokazao izvor problema.

„Previše imam potrebu za slatkim, znači to je školski primer insulinske rezistencije i onda mi je bilo čudno što niko nije posumnjao na to jer sam svaki put striktno rekla da imam nenormalnu potrebu za slatkim, da čak i posle određene količine slatkiša, iako prestanem da jedem u tom trenutku, opet bih jela“. Ipak, podvlači da je u celoj problematici najbitnije da je to rešivo.

Tek uz pravi lekarski pristup endokrinologa kojim je izuzetno zadovoljna, Sofija je počela da rešava svoj problem.

„To je doktor koji ima predivan pristup pacijentu. Znači, nema osuđivanja, nema nikakvog vida napada niti komplikacije, već je on stvarno u jednom momentu rekao: 'Ako ti se stvarno mnogo jede slatko, uzmi nešto malo'. To je momenat u kom vas neko bodri da izdržite svoju borbu i da prihvatite stvar malo blaže“, naglašava Sofija, poredeći ovo iskustvo sa prethodnim neprijatnim i savetima po kom je, kako kaže, morala ceo život da podredi lečenju, da se konstantno bavi kuvanjem zdravih namirnica, dok je njoj prijao više ovaj komotniji pristup uz objašnjavanje.

Tek sa ovakvim pristupom, pravo lečenje je postalo izvodljivo i jedino moguće, tvrdi i naglašava da je izuzetno važno pridržavanje prepisane terapije koju joj je dao lekar.

Iako sada o tome priča sa osmehom, nije uvek jednostavno pridržavati se svega, pa priznaje: „Morate da budete disciplinovani, ja iskreno malo jesam pa malo nisam. Preveliki sam hedonista da bih mogla ceo život da se odreknem nekih stvari, pa zato mesec-dva vodim računa, pa mesec dana ne vodim... Dok mogu – tako ću, a onda kad ne budem više mogla onda ću verovatno morati drugačije“.

Na pitanje da li je to vrsta zavisnosti, Sofija kaže da: „Ko ne zna, blago njemu. Zavinost od šećera bukvalno porede s najgorim opijatima i drogama. Ja tačno znam, imam momente kad krećem neku ishranu i kad se odričem slatkog – to je strašno.

Osim terapije dobila je i preporuke da promeni životni stil – da smanji unos slatkiša, uvede šetnju uveče, tačnije 45 minuta brzog hodanja, što joj baš prija. Sofija i dalje voli da jede i svesna je da ju je preterivanje odvelo u problem, ali da sa uvođenjem terapije ima značajno manju potrebu za slatkišima.

Sofijno zdravlje po pitanju insulinske rezistencije sada je potpuno regulisano, a status insulina kontroliše jednom godišnje i striktno uzima svoju terapiju. Jedini za sada neobjašnjiv zdravstveni problem kod nje je voda koju njen organizam neobjašnjivo zadržava, pa zato redovno ide na limfnu drenažu.

Izvor: Lepa&Srećna