ĐORĐE BALAŠEVIĆ I DUJA SU BILI NERAZDVOJNI 44 GODINE: "Sa njim bih svirao i pred đavolima sa Tasmanije!"

Sreli su se prvi put na "Novosadskom letu ’77”, kada je Đorđe  Balašević nastupio sa grupom "Žetva" i otpevao sada već legendarnu pesmu "Razdeljak". Aleksandar Dujin – Duja, rođeni Zrenjaninac,  danas je Novosađanin u džez pijanista sa diplomom Konzervatorijuma u Beču a tada je delio program sa Đoletom - pola-pola. 

"Vojska nas je naizmenično onesposobljavala jednog za drugim, a otkad se pojavio u Tuzli (u uniformi i sa ćevapima u lepinji, kada sam ja tamo gostovao sa “Neoplantima”), uradio sam samo jedan koncert bez njega, u Novom Sadu, 1992. i to zbog “više sile”, sasvim opravdano", pričao je kasnije Đole. 

Dujin je ostvario vrlo bogatu karijeru i kao muzički menadžer, organizator koncerata i džez pijanista, ali je saradnja sa Balaševićem uvek ostajala nešto posebno. 

- Ja uvek volim da kažem da to jeste moja paralelna priča i sigurno nešto najkomercijalnije što sam radio, ali nijednog momenta ne priznajem da je to rađeno iz čisto finansijskih i ekonomskih razloga, nego iz ljubavi. Ja nikada nisam prihvatao da je to tezga, kao ni bilo šta drugo što sam radio. Ja ne sviram tezge, ja sviram muziku, to podrazumeva jednu drugu dimenziju i jedan drugi pristup svemu tome, rekao je Dujin za portal Novisad.com. Sa njim sam od prvog dana imao jednu posebnu komunikaciju i to je jedna vrsta energije koja je potpuno drugačija od nekih uobičajenih i ustaljenih nastupa.

Posle toliko godina nastupa na sceni, kada on krene sa nekom svojom pričom na bini, ja znam gde udaram prvi akord, znam tempo, da li ću brže, da li ću sporije, razumemo se savršeno. To sa Đoletom je priča koja je neodvojiva od mene i drago mi je što u toj priči učestvujem. To što mi na koncertu daje on i njegove pesme, mene uvek ispuni smislom. A danas je najteže naći pesme i poruke sa smislom. To je ono što mi rad sa Đoletom uvek iznova pruža, rekao je Duja.

Reči Đorđa Balaševića najbolje su opisale ovo prijateljstvo: On i ja smo hiljadu puta ostajali sami protiv svih. Profesor tačno zna kad koji dur ili mol može da mi ponudi, kao jabuku. Sa njim bih smeo da održim koncert za čopor “Đavola sa Tasmanije”. Ma šta hteo? Baš bih voleo, štaviše.