Veliki čovek, pisac, kantautor, poeta - jednom rečju Đorđe Balašević, pored hitova koje ćemo zauvek pevati sa setom, iza sebe je ostavio briljantne priče sažete u nekoliko knjiga.

Mi izdvajamo šest Đoletovih knjiga kojima ćete se, i ako jeste i ako niste do sada pročitali, vratiti  još nekoliko puta.

"Dodir svile", izdata 1996. godine.

"Ponekad sanjam predele koje nisam video, a odnekud ih znam… Sanjam tiha blagozelena prostranstva bez puteva i ljudi, visije oble i meke kao džinovske mahovine, sanjam ih, kao da letim nad njima, neke polegle bezvrhe bregove koji se graniče sa nedogledom, i na koje se iz ravnice moraš penjati, a sa planine silaziti do njih…"

"Kao rani mraz", izdata 2005. godine.

"VASA: Mora biti da je lepo… Svaki put ti je druga slika pod prozorom kad se probudiš… Polja… Bregovi, vinogradi… Pa trska i palacke… Onda neki tornjevi u daljini… Opet žito… A ja kroz onaj svoj pendžerak vidim uvek isti budžak neba… U koji se ni mlad mesec ne usuđuje… A o suncu da i ne govorimo…

MALA VIDRA: Da, ali… Zato nikad ne mogu dobiti pismo, recimo… Moja kuća jednostavno otplovi kad joj padne na pamet… Poštar bi morao plivati za njom… To je jedno… A drugo… Nikad mi momci neće pevati serenadu pod ovim prozorom… To je sigurno…"

"Jedan od onih života", izdata 1997. godine.

Roman koji obuhvata jesen 1991. godine – period mobilizacije, ratno okruženje, inflaciju, šverc, sumornu stvarnost raspada SFRJ.

Glavni junak, Petraš, rastrgnut između neuzvraćene ljubavi i permanentnog izbegavanja odlaska na front, evocira uspomene svoje najbolje role mladalačkog života kada je bio centarfor školskog tima. Kroz priču se provlači i brat od njegove devojke, po nacionalnosti Mađar koji u trenutku raspada SFRJ u strahu od mobilizacije odlučuje da zauvek napusti „domovinu“, a Petraš treba da mu omogući taj odlazak…

"Tri posleratna druga", izdata 1991. godine. Po mnogima, ovo mu je najbolji roman.

"Ime mi je Đorđe Balašević…Prijatelji me uglavnom zovu Đole…Neprijatelji me ne zovu. Ali ne zovem ni ja njih. Pa ko duže izdrži…

Rođen sam 1953. godine (Bik) u Novom Sadu, u gradu kroz koji protiče Dunav… U Evropi formalno…"

"Kalendar mog života", izdata 2017. godine.

"Po meni, dakle, dani detinjstva su skriveni dragulji koje u gomili bezvrednih staklića rasutih po modrom plišu naših uspomena obično počnemo otkrivati tek kad nam život natakne sajdžijsku lupu sredovečnosti. Tek tad punim sjajem zablista neki nebrušeni dijamant rose na zvonu ćaletovog bicikla položenog u smaragd deteline kraj kanala, i visokokaratna pozlata zalazećeg sunca bljesne na prozoru voza koji upravo polazi ka moru, kao na starom medaljonu…"

"Knjiga koje nema" je izdata 2018. godine. Ovu knjigu Balašević je dugo čuvao u tajnosti pre objavljivanja. 

Zasnovana na istinitim snovima Profesora Bumbaretija, Mantela, Samona, Vilibalda i Malog Arleka, govori o tajni koju su godinama čuvali a koja je naposletku sačuvala njih…

"Gde se tačno nalazila Ulica Mačka Koji Govori Ali Neće, kako su se određivali dani u njoj, i zašto je devojčica zvana Kapetan Fis i došla u Atelje Za Prepravljanje Bajki i Izmišljanje Legendi…"

Izvor: Lepa&Srećna