Jedan od najboljih tenisera sveta i dvostruki tata, Novak Đoković, otkrio je zašto je odnos tata-ćerka poseban i koji je bio preloman trenutak u povratku na teniski vrh.
Istakli ste da je prelomni trenutak u vašem povratku dobroj igri i rezultatima bio tokom planinarenja sa suprugom.
- Verovatno je to bila prekretnica jer sam već počeo da igram bolje poslednjih nekoliko turnira, da se osećam bolje na terenu. Jelena mi, naravno, dosta pomaže u teškim trenucima da pronađem snagu, zajedno sa braćom i roditeljima, ali na kraju se sve svodi na to kako ja poimam stvari u životu i kako im pristupam. Zaključio sam da što više gledam unutra, a što manje napolje, to ću više imati vere u sebe. Trebalo mi je vremena da to shvatim i da pronađem unutrašnju snagu koja mi je dozvolila da postignem rezultate koje sam imao poslednja tri meseca.
PROČITAJTE JOŠ: ON JE ČETVOROSTRUKI PRVAK SVETA U HARMONICI: upoznajte maestra Petra Marića
Kako ste se osećali kada nakon vrhunskih rezultata dođete u situaciju da više mečeva izgubite nego dobijete?
- Prolazio sam kroz dosta oscilacija i promena i sa reketom i sa timom, a početkom godine i operacija je dosta poremetila moju tehniku igre i servis. Našao sam se u tim okolnostima gde mi je sve bilo neznano, jer sam imao sreću i zadovoljstvo da napravim izvanredne rezultate u poslednjih deset godina. I onda, kada sam izgubio više mečeva nego što sam dobio u prvih nekoliko meseci nakon operacije, moram da priznam da je bio jako čudan osećaj, ali sam naučio da budem strpljiv i da vera u sebe daje rezultate, sve dođe u svoje vreme. Samopouzdanje je nezgodna stvar. Teško se stiče, a jako lako gubi. Hteo sam da igram što više, ali nisam bio spreman. Ovo sve je bila
velika škola, učenje o sebi i pronalaženje načina da se osnaži mi karakter i izgradi temelj za budućnost.
Da li sada, kada je sve leglo na svoje mesto, osećate olakšanje?
- Bilo je mnogo trenutaka kada sam sumnjao u sebe i bio u grču. Prosto je to normalno, ja sam čovek kao i svi i prolazim kroz promene raspoloženja. Imaš trenutke kada imaš osećaj da ti sve ide od ruke, kao i trenutke kada si razočaran u sebe, svoje mogućnosti i dela. Ali prosto, to je život. On oscilira, ide gore-dole i ništa ne može da bude statično. Kada sam prihvatio da je to neka putanja kojom ide moja kriva, onda sam lakše podnosio sve pred sobom. Znao sam da će doći trenutak kada će kockice da se slože i nisam gledao isključivo na rezultat kao izvor sreće, nisam želeo da sve baziram u životu na pobeđen ili izgubljen meč. Mnoge druge lepe stvari su mi se desile u životu i parirale su tom osećaju koji imam na teniskom terenu. Morao da prođem kroz period upoznavanja sebe kao ostvarenog muža i roditelja u odnosu na tenisera i da tu pronađem balans.
Tekst: Anja Vukašinović
Izvor: Kurir
