- Intolerancija na laktozu najčešće izaziva nadutost, grčeve, gasove i proliv nakon mleka, sladoleda ili drugih mlečnih proizvoda.
- Stanje nije isto što i alergija na mleko, a dijagnoza se potvrđuje testom daha ili praćenjem simptoma uz unos laktoze.
Popijete kafu s mlekom ili pojedete sladoled, a nedugo nakon toga pojavljuju se nadutost, grčevi i neprijatno krčanje u stomaku? Moguće je da se radi o intoleranciji na laktozu – probavnom problemu koji nastaje kada organizam ne može pravilno da razgradi laktozu, prirodni šećer iz mleka i mlečnih proizvoda.
Simptomi mogu biti vrlo neprijatni, ali intolerancija na laktozu u pravilu nije opasna. Takođe nije isto što i alergija na mleko, koja uključuje reakciju imunološkog sistema i u nekim slučajevima može da ugrozi život.
Dobra je vest da većina ljudi ne mora u potpunosti da izbaci mlečne proizvode. Potrebno je utvrditi koliko laktoze organizam može da podnese i pronaći način ishrane koji neće izazivati tegobe, a istovremeno će osigurati dovoljno kalcijuma, vitamina D i drugih važnih nutrijenata.
Zašto nastaju tegobe?
Za razgradnju laktoze potreban je enzim laktaza, koji nastaje u tankom crevu. Kada ga organizam proizvodi premalo, deo laktoze ostaje neprobavljen i dolazi u debelo crevo. Onde je razgrađuju crevne bakterije, pri čemu nastaju gasovi i dodatna tečnost.
Upravo taj proces može da izazove nadutost, bolove, vetrove i proliv.
Intenzitet tegoba
razlikuje se od osobe do osobe i zavisi od količine unete laktoze, kao i od količine laktaze koju organizam još proizvodi.
Najčešći je uzrok postepeno smanjivanje proizvodnje laktaze nakon detinjstva. Zbog toga osoba koja je godinama bez teškoća pila mleko može tek u odrasloj dobi početi da primećuje probavne tegobe.
Najčešći simptomi
Simptomi se obično pojavljuju od nekoliko minuta do nekoliko sati nakon konzumiranja hrane ili pića koji sadrže laktozu.
Najčešće se javljaju:
- nadutost
- pojačani gasovi
- bolovi i grčevi u stomaku
- krčanje u crevima
- proliv
- mučnina
- ponekad povraćanje
Tegobe mogu biti blage nakon manje količine laktoze, a izraženije nakon čaše mleka, sladoleda, mlečnog dezerta ili obroka koji sadrži više različitih izvora laktoze.
Povremena nadutost nakon obilnog obroka ne znači nužno da ste intolerantni. Na intoleranciju više upućuje ponavljanje sličnih simptoma nakon konzumiranja istih ili srodnih mlečnih proizvoda.
Može se pojaviti naknadno
Intolerancija na laktozu nije uvek trajna niti mora da bude prisutna od rođenja. Najčešći oblik razvija se postepeno jer tanko crevo s godinama proizvodi sve manje laktaze.
Postoji i sekundarna intolerancija koja nastaje kada bolest, infekcija ili povreda oštete sluznicu tankog creva. Može se pojaviti uz celijakiju, Kronovu bolest, sindrom prekomernog rasta bakterija u tankom crevu (SIBO) ili nakon crevne infekcije. U takvim se slučajevima sposobnost probavljanja laktoze može poboljšati nakon lečenja osnovnog uzroka.
Urođeni nedostatak laktaze je izuzetno retak i pojavljuje se već kod novorođenčadi.
Kako je prepoznati?
Ako sumnjate na intoleranciju, nekoliko dana beležite šta jedete i kada se pojavljuju simptomi. Obratite pažnju na količinu i vrstu mlečnog proizvoda jer mleko, jogurt i tvrdi sirevi ne sadrže jednaku količinu laktoze.
Lekar može da predloži da na određeno vreme smanjite ili izbacite namirnice s laktozom, pa da ih posle kontrolisano vratite u ishranu. Nestanak i ponovna pojava simptoma mogu biti važan trag, ali samostalna eliminaciona dijeta nije uvek dovoljna za pouzdanu dijagnozu.
Slične tegobe mogu da izazivaju sindrom iritabilnog creva, celijakija, zapaljenske bolesti creva i sindrom prekomernog rasta bakterija u tankom crevu (SIBO). Zbog toga se nije dobro oslanjati isključivo na samodijagnozu, naročito ako su simptomi jaki, dugotrajni ili se pogoršavaju.
Test iz daha
Dijagnoza može da se potvrdi testom daha. Osoba najpre popije tečnost sa određenom količinom laktoze, nakon čega se u pravilnim razmacima meri količina vodonika u vazduhu koji izdišemo.
Ako se laktoza u tankom crevu ne razgradi i ne apsorbuje pravilno, u debelom crevu je fermentiraju bakterije. Pritom nastaje vodonik koji ulazi u krvotok, dolazi do pluća i može da se izmeri u izdahu. Povišena vrednost, zajedno sa pojavom simptoma, može da potvrdi lošu apsorpciju laktoze.
Nije alergija
Intolerancija na laktozu i alergija na mleko dva su različita stanja. Kod intolerancije probavni sistem ne uspeva da razgradi mlečni šećer, dok kod alergije imunološki sistem reaguje na proteine iz mleka.
Intolerancija uglavnom izaziva probavne smetnje. Alergija može da uzrokuje svrab, koprivnjaču, oticanje usana, lica, jezika ili grla, pištanje i otežano disanje. Takvi simptomi mogu da upućuju na ozbiljnu alergijsku reakciju i zahtevaju hitnu medicinsku pomoć.
Proizvodi bez laktoze stoga mogu da odgovaraju osobi sa intolerancijom, ali nisu nužno sigurni za osobu alergičnu na proteine kravljeg mleka.
Kako se leči?
Ne postoji lek koji će kod najčešćeg, primarnog oblika intolerancije trajno povećati proizvodnju laktaze. Tegobe se uglavnom kontrolišu prilagođavanjem ishrane. Mogu da pomognu sledeće promene:
- smanjivanje količine mleka i drugih izvora laktoze
- konzumiranje manjih porcija uz druge namirnice
- odabir mleka i proizvoda bez laktoze
- zamena mleka biljnim napicima obogaćenim kalcijumom i vitaminom D
- uzimanje enzima laktaze pre obroka
- biranje proizvoda koji prirodno sadrže manje laktoze
Tvrdi, dugo dozrevajući sirevi često sadrže vrlo malo laktoze, dok neke osobe bolje podnose jogurt nego mleko. Tolerancija je individualna, pa nije potrebno automatski izbaciti sve mlečne proizvode.
Koliko laktoze možete podneti?
Mnogi ljudi sa intolerancijom ipak mogu da podnesu manju količinu laktoze bez simptoma ili uz samo blage tegobe. NIDDK navodi da neke osobe mogu da tolerišu približno 12 grama laktoze, koliko je otprilike sadržano u jednoj šolji mleka, naročito kada se mleko konzumira uz obrok.
To ne važi za sve. Najbolji pristup jeste da postepeno utvrdite lični prag tolerancije, po mogućnosti uz pomoć lekara ili nutricioniste.
Dodaci sa enzimom laktaze dostupni su u obliku tableta ili kapi. Uzimaju se pre hrane koja sadrži laktozu ili se dodaju mleku kako bi pomogli da se razgradi mlečni šećer. Ne deluju jednako kod svih, ali nekim ljudima znatno ublažavaju simptome.
Pazite na kalcijum
Potpuno izbacivanje mleka i mlečnih proizvoda bez odgovarajuće zamene može da smanji unos kalcijuma, vitamina D i proteina. To je posebno važno za decu i adolescente, trudnice, žene nakon menopauze, kao i za osobe sa povećanim rizikom od osteoporoze.
Ako ne konzumirate mlečne proizvode, birajte biljne napitke obogaćene kalcijumom i vitaminom D, te u ishranu uključite druge izvore kalcijuma. Dodaci ishrani nisu uvek potrebni, pa je odluku najbolje doneti u dogovoru sa zdravstvenim stručnjakom.
Kada posetiti lekara?
Lekaru se obratite ako se probavne smetnje često ponavljaju, traju duže vreme ili značajno utiču na svakodnevni život.
Pregled je posebno važan ako imate:
- neobjašnjiv gubitak telesne mase
- krv u stolici
- dugotrajan ili jak proliv
- intenzivne bolove u stomaku
- učestalo povraćanje
- znakove dehidracije
simptome koji se javljaju i kada ne konzumirate laktozu
Takvi simptomi nisu tipični samo za intoleranciju na laktozu i zahtevaju lekarsku procenu.
Bez nepotrebnih zabrana
Intolerancija na laktozu najčešće može uspešno da se kontroliše bez u potpunosti restriktivne ishrane. Prvi je korak da prepoznate obrazac simptoma i potvrdite njihov uzrok, a zatim da pronađete količinu laktoze koju možete da podnesete.
Cilj nije da izbacite što više namirnica, nego da sprečite tegobe i istovremeno sačuvate raznoliku, nutritivno vrednu ishranu.
BONUS VIDEO:
Tekst: Ordinacija.hr / Lepa&Srećna / J. G.