- Natalijina ramonda je endemska biljka koja nosi ime kraljice Natalije Obrenović i vezuje se za srpsku istoriju i Prvi svetski rat.
- Na Dan primirja, 11. novembra, nosi se kao simbol otpora, a poznata je i po tome što posle suše ponovo ozeleni kada dobije vodu.
Postoje biljke koje ukrašavaju naše bašte, ali postoje i one koje u svojim nežnim laticama nose čitavu istoriju, legende i neuništiv duh jednog naroda. Jedna od njih je svakako Natalijina ramonda (Ramonda nathaliae) - endemska lepotica naših prostora koja podjednako očarava istoričare, zaljubljenike u tradiciju, ali i pasionirane baštovane koji umeju da cene njenu jedinstvenu prirodu.
Ovaj magični cvet spaja tri sveta: dvor srpske kraljice, ponos srpske istorije i tajanstveni svet botanike koji svedoči o čudesnoj moći preživljavanja.
Kada je čuveni lekar i botaničar Sava Petrović 1884. godine ugledao ovu neobičnu biljku na liticama Sićevačke klisure, odlučio je da joj da ime u čast srpske kraljice Natalije Obrenović. Tako je ova skromna planinska biljka ponela plemenito ime, a njena sudbina je zatim postala neraskidivo povezana sa stradanjem srpskog naroda u Prvom svetskom ratu.
Danas se Natalijina ramonda u Srbiji ponosno nosi svakog 11. novembra na Dan primirja, kao centralni motiv amblema uz zeleno-crnu traku Albanske spomenice. Simbolika je duboka i emotivna: baš kao što je srpska vojska uspela da se digne iz pepela i izbori za slobodu, tako i ovaj cvet poseduje zadivljujuću osobinu – čak i kada se potpuno osuši tokom dugih suša, sa prvim kišama i kapima vode ona oživljava i ponovo ozeleni. Zato je s punim pravom nazivaju botaničkim feniksom.
Danas je Natalijina ramonda simbol snage i izdržljivosti, a vole je i svi ljubitelji cveća. Sa svojim prelepim, nežnim ljubičastim laticama i rozetom od zimzelenih listova, ona nosi estetiku planinske divljine i skromnosti.
Ona voli senovita i polusenovita mesta. U prirodi raste na severnim stranama stena, pa joj prija zaštita od direktnog, žarkog podnevnog sunca. Prirodno raste u pukotinama stena, a odgovara joj propusna zemlja, pomešana sa peskom i sitnim šljunkom ili tucanikom. Ne prija joj ako oko korena ostane da leži voda.
Tokom toplih letnjih meseci prija joj umereno vlažan ambijent, ali ako kiše nema, dovoljno je nekoliko kapi posle sušnog perioda da joj listovi ponovo postanu jedri i zeleni. Izuzetno je otporna na niske temperature i mraz.
BONUS VIDEO: