- Visok holesterol često nema simptome.
- Nije potrebno izbaciti sve masti.
- Na holesterol utiče više faktora.
Visok holesterol često se povezuje sa ishranom, ali rešenje nije nužno u tome da iz jelovnika izbacite sve masti. Kardiolozi upozoravaju na nekoliko uobičajenih zabluda - od prevelikog oslanjanja na suplemente do uverenja da je visok holesterol isključivo posledica ishrane.
Visok holesterol često ne izaziva nikakve očigledne simptome, pa osoba može imati povišene vrednosti, a da toga nije ni svesna. Posebno je značajan povišen LDL holesterol, koji predstavlja važan faktor rizika za kardiovaskularne bolesti.
Zbog toga mnogi ljudi pokušavaju da različitim promenama poprave rezultate kada saznaju da imaju povišen holesterol. Međutim, nisu sve mere podjednako efikasne.
Kardiolozi dr Alan Rozanski, bihejvioralni kardiolog, istraživač i edukator u oblasti medicine životnog stila, zdravstvene psihologije i nauke o ljudskoj vitalnosti, i Kevin Kheder, interventni kardiolog u Hoag institutu za srce i krvne sudove, ističu da kod kontrole holesterola nije potrebno izbaciti sve masti niti se oslanjati na suplemente. Mnogo je važnije razumeti šta zaista utiče na nivo holesterola.
Ne izbacujte sve masti iz ishrane
Jedna od najčešćih zabluda jeste da je ishrana sa malo masti najbolji izbor za osobe sa visokim holesterolom. Međutim, sama mast nije neprijatelj. Mnogo je važnije koje vrste masti unosite.
Mononezasićene i polinezasićene masti mogu biti deo zdrave ishrane i mogu pomoći u snižavanju LDL holesterola. Nalaze se, između ostalog, u maslinovom ulju, orašastim plodovima, semenkama, avokadu i masnoj ribi.
Sa druge strane, preporučuje se ograničavanje zasićenih masti, kojih ima mnogo u masnom mesu, punomasnim mlečnim proizvodima i brojnim prerađenim namirnicama.
Ne oslanjajte se previše na suplemente
Na tržištu postoji veliki broj proizvoda koji obećavaju zdravije srce i niži holesterol. Među njima su riblje ulje, beli luk, biljni steroli i različiti drugi dodaci ishrani.
Ipak, kardiolozi upozoravaju da suplementi ne bi trebalo da budu glavni način kontrole visokog holesterola. Za mnoge od ovih proizvoda ne postoje dovoljno kvalitetni dokazi da mogu da zamene uravnoteženu ishranu, fizičku aktivnost ili lekove kada su oni potrebni.
Nije samo ishrana kriva za visok holesterol
Čak ni veoma zdrava ishrana nije garancija da će nivo holesterola uvek biti idealan, piše SlobodnaDalmacija. Na holesterol utiče veliki broj faktora, uključujući fizičku aktivnost, pušenje, način života i genetiku.
Neke osobe mogu imati povišen LDL holesterol čak i kada se zdravo hrane i dovoljno vežbaju. Zato nije opravdano zaključiti da je osoba jednostavno "pogrešno jela" kada dobije lošije rezultate.
Ukoliko promene životnih navika nisu dovoljne za regulisanje holesterola, lekovi mogu biti neophodni, prema proceni lekara.
Šta može da pomogne kod visokog holesterola?
Pored pravilne ishrane, posebno je važna redovna fizička aktivnost. Kardiolozi preporučuju najmanje 150 minuta umerene aerobne aktivnosti nedeljno, što može da uključuje brzo hodanje, vožnju bicikla ili ples.
Fizička aktivnost može doprineti povećanju HDL holesterola i smanjenju triglicerida, a istovremeno ima pozitivan uticaj na zdravlje srca i krvnih sudova.
Važan deo ishrane trebalo bi da budu i namirnice bogate rastvorljivim vlaknima, poput ovsa, pasulja, voća i druge biljne hrane.
Korisno je i da zasićene masti što češće zamenite nezasićenim mastima, koje se nalaze u namirnicama poput maslinovog ulja, orašastih plodova, semenki, avokada i masne ribe.
Kod povišenog holesterola zato nije cilj potpuno izbacivanje masti, već pravilan izbor namirnica, više kretanja i, kada je potrebno, odgovarajuća terapija uz savet lekara.
BONUS VIDEO: