- Alergija na breskvu može izazvati blage simptome poput svraba u ustima, ali i ozbiljne reakcije, uključujući anafilaktički šok.
- Kod mnogih ljudi simptomi nastaju zbog unakrsne reakcije sa alergijom na polen breze, pa se oljuštene ili termički obrađene breskve ponekad bolje podnose.
- Najbolja zaštita je postavljanje tačne dijagnoze kod alergologa i izbegavanje breskvi ako je alergija potvrđena.
Breskve su bogate vitaminima, mineralima i antioksidansima, zbog čega važe za jedno od najzdravijih letnjih voćki. Ipak, kod određenog broja ljudi mogu izazvati alergijsku reakciju, koja se kreće od blagog svraba u ustima do ozbiljnih, po život opasnih stanja. Zato je važno prepoznati simptome i znati kada je potrebno potražiti pomoć lekara.
Koliko je česta alergija na breskvu?
Alergija na breskvu jedna je od češćih alergija na voće, naročito u mediteranskim zemljama, gde se ovo voće često konzumira.
Može se javiti u dva oblika - prava alergija na breskvu, izazvana reakcijom na protein Pru p 3; i unakrsna reakcija sa alergijom na polen breze, poznata kao sindrom oralne alergije (OAS). Kod osoba koje su alergične na polen breze, organizam proteine iz breskve može pogrešno prepoznati kao polen, pa se nakon konzumacije javljaju simptomi.
Šta je sindrom oralne alergije?
Sindrom oralne alergije nastaje kada sirovo voće ili povrće dođe u kontakt sa usnama, ustima ili grlom. Pošto se najveća količina alergena nalazi u kori breskve, neke osobe mogu bez tegoba jesti oljuštene ili termički obrađene breskve. Kuvanjem se proteini koji izazivaju ovu reakciju često razgrađuju, pa su simptomi blaži ili potpuno izostaju.
Najčešći simptomi
Simptomi se najčešće javljaju u roku od 5 do 15 minuta nakon konzumiranja sveže breskve i mogu da uključuju sledeće:
- svrab, peckanje ili oticanje u ustima;
- oticanje usana, jezika, lica ili grla;
- kijanje, zapušen nos, šištanje u grudima ili otežano disanje;
- bolove u stomaku, grčeve, povraćanje i dijareju.
U retkim slučajevima može doći do anafilaksije, ozbiljne alergijske reakcije koja zahteva hitnu medicinsku pomoć.
Alergija ili osetljivost - nije isto
Iako se često mešaju, alergija i osetljivost na breskvu nisu isto. Kod alergije reakciju pokreće imuni sistem putem IgE antitela, pa se simptomi javljaju vrlo brzo nakon konzumiranja.
Kod osetljivosti se tegobe mogu razviti tek nakon nekoliko sati ili dana, a najčešće uključuju nadimanje, dijareju, glavobolju, umor i kožne promene poput ekcema.
Važno je napomenuti da uloga IgG testiranja u dijagnostikovanju preosetljivosti na hranu nije naučno potvrđena i većina stručnih alergoloških udruženja ga ne preporučuje za postavljanje dijagnoze alergije ili intolerancije na hranu.
Namirnice koje mogu izazvati unakrsnu reakciju
Osobe alergične na breskvu ili sa sindromom oralne alergije mogu reagovati i na jabuke, kruške, kajsije, trešnje, šljive, banane, dinje i lubenice, lešnike, celer i šargarepu.
Kako se postavlja dijagnoza i ima li leka?
Lekar može preporučiti jednu ili više metoda dokazivanja alergije: kožni ubodni test, analizu krvi na specifična IgE antitela, pažljivo vođenu eliminacionu dijetu i kontrolisano ponovno uvođenje namirnice, isključivo pod medicinskim nadzorom.
Ne postoji terapija koja trajno leči alergiju na breskvu. Najvažnije mere su:
- potpuno izbegavanje breskvi i proizvoda koji ih sadrže ako je alergija potvrđena;
- pažljivo čitanje deklaracija;
- obaveštavanje osoblja u restoranima o alergiji;
- praćenje koncentracije polena breze kod osoba sa sindromom oralne alergije;
- nošenje autoinjektora adrenalina ako je alergolog procenio da postoji rizik od teške alergijske reakcije.
Pravovremena dijagnoza i pridržavanje saveta lekara omogućavaju većini osoba sa alergijom na breskvu da bezbedno kontrolišu svoje stanje i izbegnu ozbiljne komplikacije.
BONUS VIDEO