- Kada je alergična osoba u kontaktu s alergenom, imunosistem može preterano reagovati tako što će proizvoditi specifična antitela.
- Alergija na polen trava i drveća je jedna od najčešćih i obično se naziva sezonski alergijski rinitis.
- Važno je pravovremeno započeti terapiju antihistaminicima, koji se uzimaju „per os” odnosno u obliku tableta ili sirupa.
Važno je znati kako da se ponašate i smanjite kijanje, curenje iz nosa, svrab i suze. Budući da kod nje nema pravila, alergija se može pojaviti u bilo kom životnom dobu ili se vratiti posle niza godina kada ste mislili da ste se zauvek rešili tih tegoba. Isto tako, treba znati kada je vreme da se ode lekaru.
– Alergija na polen trava i drveća je jedna od najčešćih i obično se naziva sezonski alergijski rinitis. Međutim, ambrozija izaziva alergiju kod sve većeg broja ljudi, jer je to korov koji se brzo širi, a polen se prenosi na veliku udaljenost. Najčešći simptomi ove alergije su kašalj, curenje iz nosa, svrab u grlu i očima – objašnjava prim. dr Olivera Ostojić, pedijatar i pulmolog. Česta je i alergija na grinje, koje žive u kućnoj prašini, a simptomi su slični polenskoj kijavici. Mnogi ljudi osečaju i simptome slične astmi kao što su otežano disanje, sištanje ili sviranje u grudima i dugotrajan kašalj.
BLAGOVREMENA TERAPIJA
Svi koji su alergični na polen i već znaju kada mogu očekivati tegobe, trebalo bi da se zaštite na vreme.
– Kada znate da imate aprilsku ili majsku alergiju, dve-tri nedelje pre početka sezone polenizacije treba da uključite terapiju i onda neće biti jačih simptoma. Važno je pravovremeno započeti terapiju antihistaminicima, koji se uzimaju „per os” odnosno u obliku tableta ili sirupa, a ublažavaju simptome i drže ih pod kontrolom.
Treba uzimati i intranazalne preparate, kao i nazalne kortikosteroide koji ublažavaju upalu i kijavicu, a postoje i sprejevi i kapi za oči u slučaju konjuktivitisa – navodi naša sagovornica.
Takođe, treba u što većoj meri izbegavati alergene, a to znači što kraći boravak u prirodi ako je moguće.
– Preventivna mera broj jedan svakako je izbegavanje alergena, što je i najvažniji korak u sprečavanju alergijske reakcije i smanjenju simptoma. Kod alergije na polen, podrazumeva se presvlačenje pri povratku kući, češće tuširanje i pranje kose kako bi ste sprali sve te alergene koje ste pokupili, a jutarnje provetravanje prostorija malo odložite, pošto je ujutru koncentracija polena u vazduhu najveća – naglašava doktorka.
Kažu da se s alergijom nikad ne zna tako da, iako je dosad niste imali, to ne znači da je ipak nećete dobiti nekada u životu.
– Alergijske reakcije mogu pogoditi svakoga, bez obzira na životno doba, pol, rasu i socio-ekonomski status, ali se ipak najćešće pojavljuju kod dece. Prvi put se to može desiti u bilo kom uzrastu, a može se ponoviti i nakon perioda remisije, što znači da se posle nekoliko godina bez alergijske reakcije, ona može opet pojaviti – dodaje dr Ostojić.
ZAŠTO DOLAZI DO ALERGIJE?
Važna je i genetska predispozicija, što se naziva atopijom, kao i niz faktora iz okoline koji mogu prouzrokovati alergiju: zagađena životna sredina, grinje, polen, životinjska dlaka, kućna hemija, ubod insekta, neke vrste hrane i lekova. – To je niz stanja uzrokovanih preosetljivošću imunosistema na tipične bezopasne supstance iz okoline. One se mogu udahnuti, progutati ili ući kroz kožu.
U slučaju alergije, imunološki sistem stvara antitela koja identifikuju određeni alergen odnosno štetnu supstancu, zbog čega dolazi do izraženih alergijskih reakcija. One mogu biti i veoma teške, poput povraćanja, otežanog disanja ili čak gušenja, u zavisnosti od toga koji sistem je napadnut – digestivni, respiratorni ili koža. Kada je alergična osoba u kontaktu s alergenom, imunosistem može preterano reagovati tako što će proizvoditi specifična antitela – imunoglobuline E kako bi napala taj alergen – kaže naša sagovornica. Alergijska reakcija može varirati u zavisnosti od vrste i količine alergena i načina na koji imunosistem reaguje.
TEST IZ KRVI I NA KOŽI
Kako bi se utvrdilo da li je zaista reč o alergiji, najpre se uzimaju anamnestički podaci, radi eventualne genetske predispozicije, pa se tek onda rade analize.
– Test iz krvi podrazumeva specifično testiranje na prisustvo IgE antitela i na inhalatorne i nutritivne alergene, a test na koži ili tzv. prick metoda podrazumeva ubacivanje pod kožu male količine proteina iz uobičajenih alergena, posle čega se prati reakcija u narednih 10–15 minuta – ističe dr Ostojić.
Lečenje može biti dugotrajno, i kompleksno, akutno ili hronično.
– U zavisnosti od vrste alergije, koriste se antihistaminici i kortikosteroidi – kod otoka, zapaljenskih reakcija i alergijske astme, kao i intranazalni kortikosteroidi i antihistaminici u slučaju alergijske kijavice. Osim toga, postoje i prirodni preparati koji ublažavaju alergijsku reakciju – kaže naša sagovornica.
Mere protiv polena
- Što kraće boravite u prirodi
- Pesvucite se čim uđete u kuću
- Ne otvarajte prozore rano ujutru kada je koncentracija polena najveća
- Češće se tuširajte i perite kosu
Imunoterapija kao spas
U lečenju alergije danas je sve popularnija i imunoterapija.
– Prednost imunoterapije jeste to što može dugotrajnije otkloniti simptome, a mana, to što se uzima dugo, od tri do pet godina. Može se davati u obliku injekcije ili stavljanjem pod jezik, a najveći uspeh pokazuje kod pacijenata koji su monosenzibilisani, što znači da imaju samo jednu vrstu alergije, recimo, na ambroziju ili na grinje. Obično se daje kod intenzivnih alergijskih reakcija, kada standardna terapija ne pomaže – ističe dr Ostojić.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili fotografija/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.