- Umor koji ne prolazi ni posle odmora često je povezan sa problemima sa štitnom žlezdom, disbalansom kortizola, estrogena ili testosterona, ali i sa postvirusnim sindromom i hroničnim bolestima poput raka, fibromijalgije i multiple skleroze.
- Planiranje aktivnosti u periodima najveće energije, dremke tokom dana, postepena fizička aktivnost, pravilna ishrana i dovoljan unos tečnosti pomažu u obnavljanju snage i smanjenju dugotrajnog umora.
Za umor, koji svi poznajemo, ali ga niko ne može do kraja definisati, nema jedinstvene, opšteprihvaćene formule. Ipak, upravo iz tog razloga ljudi najčešće zakucaju lekaru na vrata.
Iscrpljenost, pospanost, malaksalost, bezvoljnost, osećaj praznine, manjak energije... Kada pacijenti kažu da im ni san ni odmor ne donose olakšanje, lekar ima razloga da posumnja da se iza umora krije neki teži zdravstveni problem.
Od kliničkog umora danas pati svaka deseta osoba na svetu. Za razliku od normalnog, ovaj oblik iscrpljenosti ne nestaje ni posle dobrog sna niti dužeg odmora. On narušava sposobnost obavljanja svakodnevnih radnji i postaje stalan teret u životu. Kada potraje duže od pola godine, lekari ga definišu kao hronični umor i upozoravaju da može biti povezan s različitim oboljenjima.
Umor kod malignih bolesti
Umor kod obolelih od karcinoma može se pojaviti u različitim fazama bolesti. Nekima je upravo on prvi znak da nešto nije u redu, dok se kod drugih pojavljuje tek posle postavljanja dijagnoze ili sa početkom lečenja. Često se zadržava i dugo nakon završetka terapije.
Uzroci su brojni: sama bolest i terapija, hronični bol, psihička stanja poput anksioznosti, stresa ili depresije, nesanica, nedovoljna ishrana, smanjena fizička aktivnost, pa čak i hormonske promene. Zbog toga se osećaj iscrpljenosti ne može jednostavno odagnati odmorom ili snom.
Najvažnije je da se energija raspoređuje pažljivo. Pacijent treba da planira najvažnije aktivnosti u periodima kada se oseća najbolje, a da se odmara onda kada se oseća najumornije. Dremka u toku dana donosi više olakšanja nego dugo spavanje, jer obnavlja energiju bez osećaja tromosti.
Da li je kriva štitna žlezda?
Kada hormonski sistem ne funkcioniše kako treba, posledice se osećaju u svakodnevnom životu: snaga opada, stres se mnogo teže podnosi, a oporavak traje duže nego što bi to bilo uobičajeno.
Posebno je važna osovina: hipotalamus – hipofiza – adrenalna žlezda, koja upravlja lučenjem kortizola, glavnog hormona stresa. Kada ona oslabi, telo gubi sposobnost da se prilagodi izazovima te nastupa iscrpljenost koja ne prolazi. Međutim, kortizol nije jedini hormon koji utiče na nivo energije. Promene u radu štitne žlezde mogu usporiti metabolizam i smanjiti vitalnost, a fluktuacija estrogena i testosterona često se odražava na san, raspoloženje i mišićnu snagu. Kod žena simptomi postaju izraženiji u periodima hormonskih oscilacija, što dodatno otežava svakodnevno funkcionisanje. Ni hormon rasta ne treba zanemariti, pošto je važan za obnavljanje mišića i izdržljivost. Kada ga nema dovoljno, telo sporije reaguje na svaki veći napor i teže se oporavlja.
Endokrinološki pregled i laboratorijski testovi pokazaće u kakvom je stanju vaš hormonski sistem i da li je eventualno potrebna terapija. U tom slučaju treba planirati i izmene načina života, ishrane, režima spavanja i fizičkih aktivnosti.
Posle virusne infekcije
Postvirusni umor je decenijama bio nedovoljno shvaćen i često je olako proglašavan psihičkim problemom. Tek s pojavom kovida otvoreno je novo poglavlje u proučavanju trajne iscrpljenosti, do koje dolazi posle oporavka i od drugih vrsta infekcije. Ovaj sindrom je pokazao da postvirusni umor može potrajati mesecima, pa čak i godinama, kao i da nije samo prolazna posledica bolesti, već ozbiljan poremećaj koji menja svakodnevni život.
Danas se zna da dugotrajni umor različite jačine može biti povezan sa infekcijama poput SARS-a, ebole, virusa Epštajn-Bar i gripa, kao i s lajmskom bolešću. Umor se pojavljuje i kod brojnih drugih akutnih i hroničnih oboljenja: prehlade, fibromijalgije, reumatoidnog artritisa, sistemskog lupusa, Parkinsonove bolesti i multiple skleroze.
Lekari savetuju da se simptomi pažljivo prate i beleže, jer upravo ti podaci pomažu da se razjasni priroda umora i pronađe najbolji način za njegovo ublažavanje. Uz to, važno je postepeno vraćati fizičku aktivnost, jer lagana šetnja, istezanje i blage vežbe mogu doprineti oporavku, ali bez forsiranja. Zdrav način ishrane i dovoljna količina tečnosti dodatno jačaju organizam, pa zajedno s pravilnim rasporedom energije čine osnovu borbe protiv dugotrajnog umora.
Psihički pritisak
Hronični umor ne mora izazvati samo neka bolest, već i svakodnevni pritisci kao što su preopterećenost na poslu ili u školi i porodični konflikti, a može biti i posledica krupnih životnih promene poput selidbe, razvoda, smrti voljene osobe ili pak dolaska bebe. Nedostatak odmora, stalna izloženost ekranima i loš san dodatno iscrpljuju, dok stres, anksioznost i nezalečene traume pojačavaju osećaj iscrpljenosti. Često je baš hronični umor znak da vam je nervni sistem preopterećen i da mu je potrebna obnova.
Bilo da je postvirusni ili hronični bilo da je izazvan hormonskim promenama, on nije samo prolazna tegoba. Umor menja svakodnevicu, utiče na međuljudske odnose i oduzima energiju potrebnu za najjednostavnije zadatke. Upravo zato lekari naglašavaju da je važno osluškivati svoje telo i proceniti kada je trenutak da zatražite stručnu pomoć kako biste umor lakše pobedili. Pročitajte i kako da se ujutru lakše probudite.
BONUS VIDEO:
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili fotografija/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.