Šta je poremećaj iz spektra autizma?
Autizam je neurorazvojno stanje koje utiče na sposobnost osobe da komunicira i ostvaruje interakciju sa drugima. Često uključuje poteškoće u započinjanju i održavanju razgovora, intenzivnu usmerenost na posebna interesovanja i ponavljajuće obrasce govora ili ponašanja.
Naziva se spektrom jer osobe sa autizmom mogu ispoljavati različite snage i izazove: nekima pomaže podrška u razvoju socijalne svesti, dok drugima može biti potrebna kontinuirana i sveobuhvatna nega, piše Medicinski fakultet Harvard.
Koji su znaci i simptomi autizma?
Autizam se kod svake osobe ispoljava drugačije, ali postoje određene zajedničke karakteristike, uključujući:
- poteškoće u uspostavljanju kontakta očima ili u povezivanju neverbalne komunikacije (gestovi, pokazivanje, izrazi lica) sa govorom
- ponavljanje rečenica ili fraza (npr. korišćenje dijaloga iz filmova ili serija ili iz stvarnih razgovora)
- izazovi u socijalno-emocionalnoj razmeni, kao što su smenjivanje u razgovoru ili razumevanje suptilnih signala vezanih za lični prostor i očekivanja u komunikaciji
- ponavljajući pokreti poput hodanja u krug ili mahanja rukama
- intenzivno interesovanje za određene teme i teškoće u prelasku na nove aktivnosti ili teme
- poteškoće u prilagođavanju promenama u rutini ili rasporedu i potreba da stvari budu visoko predvidive
Šta uzrokuje autizam?
Ne postoji jedinstven, dokazani uzrok autizma. Istraživanja pokazuju da se radi o složenom sklopu genetskih i faktora sredine. Otkriveno je više gena koji su povezani sa autizmom. Studije su takođe pokazale da postoji snažna nasledna komponenta, što znači da genetski faktori koji doprinose autizmu mogu biti prisutni u porodici.
Iako se ne smatra da faktori sredine sami po sebi uzrokuju autizam, određeni uslovi, poput prevremenog rođenja i poodmakle starosti roditelja, povezani su sa povećanim rizikom. Važno je naglasiti da se autizam ne može „dobiti“ — ne prenosi se kontaktom. Takođe, ne postoji nijedan dokaz koji bi ukazivao na to da vakcine izazivaju autizam.
Kako se autizam dijagnostikuje?
Prema podacima američkog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC), autizam pogađa jedno od 31 deteta mlađeg od osam godina, a većina njih dobije dijagnozu pre pete godine. Promene u dijagnostičkim kriterijumima i porast javne svesti tokom poslednjih 30 godina doprineli su tome da sve više odraslih osoba dobija dijagnozu. Dodatni faktor je i veće razumevanje da devojčice sa autizmom mogu imati drugačije simptome u odnosu na dečake.
Jedan od alata koji se koristi za dijagnostikovanje autizma je ADOS (Autism Diagnostic Observation Schedule), koji se može primeniti u bilo kom uzrastu. Postoje i druge metode zasnovane na dokazima koje se koriste za dijagnostikovanje dece sa autizmom.
Ako dete pokazuje simptome poremećaja iz spektra autizma (ASD), obratite se pedijatru, koji može proceniti razvoj deteta i uputiti na dalju evaluaciju ako je potrebno.
Razumevanje dijagnoze autizma
Lekari se pri dijagnostikovanju oslanjaju na kriterijume koji opisuju sposobnosti osobe u oblasti socijalne komunikacije i interakcije, kao i prisustvo ograničenih i/ili ponavljajućih obrazaca ponašanja. Dijagnoza se dodatno razrađuje kroz tri opšta nivoa podrške koji opisuju koliko pomoći je osobi potrebno u ovim oblastima:
Nivo 1: Osobama je potrebna određena podrška. Mogu verbalno komunicirati tečno, ali često imaju poteškoće u započinjanju socijalnih interakcija. Teško im je da prepoznaju emocije ili namere drugih. Mogu biti emocionalno rigidne i imati poteškoće u prelasku sa jedne teme na drugu, kako u razgovoru, tako i u aktivnostima.
Nivo 2: Osobama je potrebna značajna podrška. Imaju poteškoće u verbalnoj i neverbalnoj komunikaciji, izražene socijalne izazove i zahtevaju dodatnu pomoć u funkcionisanju kod kuće, u školi i na poslu.
Nivo 3: Osobama je potrebna vrlo velika podrška. Imaju ozbiljne teškoće u verbalnoj i socijalnoj komunikaciji, izražene potrebe u oblasti ponašanja i zahtevaju intenzivnu negu i nadzor.
Jezik koji se koristi za opisivanje autizma stalno se razvija. Iako se podela na nivoe 1, 2 i 3 sve češće koristi, ona još uvek nije standardizovana. Važno je biti oprezan sa izrazima poput „niskofunkcionalan“ ili „visokofunkcionalan“, jer mogu biti pogrešno interpretirani. Nivo 3 se sve češće naziva „duboki autizam“, dok za nivoe 1 i 2 još ne postoji precizna terminologija.
Autizam i intelektualne teškoće nisu nužno povezani — reč je o zasebnim dijagnozama koje zahtevaju dodatna testiranja. Dijagnoza autizma ne znači automatski da osoba ima intelektualne smetnje.
Osobe sa autizmom mogu imati veoma različite sposobnosti — izrazito razvijene u jednoj oblasti, a istovremeno značajno pogođene u drugoj. Mnoge neverbalne osobe sa autizmom mogu biti visoko inteligentne i emocionalno angažovane, dok neke osobe sa autizmom mogu imati briljantne tehničke veštine, ali teškoće u ostvarivanju odnosa. Osobe sa potpuno očuvanim intelektualnim sposobnostima, koje se ipak bore sa simptomima autizma, mogu biti podložnije razvoju depresije.
Dečaci imaju tri puta veću verovatnoću da dobiju dijagnozu autizma. Postoje dokazi da se autizam kod devojčica ispoljava drugačije, a žene često uspešnije kompenzuju izazove, što može dovesti do kašnjenja u postavljanju dijagnoze.
Ko može da dijagnostikuje autizam?
Dijagnozu autizma mogu postaviti stručnjaci iz različitih oblasti: pedijatri, neurolozi, psihijatri, klinički psiholozi i neuropsiholozi. Zbog dugih lista čekanja za specijalističke procene, sve češće se obučavaju i lekari primarne zdravstvene zaštite da dijagnostikuju autizam, posebno kod male dece sa izraženim simptomima. Postoji niz testova koji mogu pružiti korisne podatke za postavljanje dijagnoze i kreiranje plana podrške. Pročitajte i koji znaci otkrivaju autizam i posle 50. godine života.
BONUS VIDEO: