Postala je jedna od najpoznatijih – ili najkontroverznijih – žrtava otmice našeg vremena. Kada je britanska manekenka Kloui Ejling 2017. godine oteta tokom lažnog foto-snimanja u Milanu, njen slučaj obišao je svet.
Njena priča delovala je kao noćna mora i zaplet horor filma zajedno: devojka od 20 godina napadnuta je s leđa, strpana u kofer, ubrizgana joj je droga ketamin, a zatim je vezana lancima u zabačenoj kući i prisiljena da spava na podu.
Otmica je imala sve elemente trilera. Fotografije Kloui bez svesti u izazovnoj odeći poslate su njenom menadžeru u Londonu, zajedno sa zahtevom za otkup od 300.000 evra. Ucenjena je da će biti prodata kao seksualna robinja, a ako se "kupci" zasite – biće, navodno, bačena tigrovima.
Iako je na kraju puštena na slobodu, pravi pakao za Kloui počeo je tek posle toga – kada je pokušala da dokaže da se sve zaista dogodilo. Javnost joj, jednostavno, nije verovala.
Njeno svedočenje delovalo je previše šokantno i, po mnogima, emocionalno "prazno". Umesto saosećanja, ljudi su je optuživali da je sve inscenirala zbog slave – i do danas, osam godina kasnije, mnogi su uvereni da je sve bila marketinška prevara.
Međutim, nova dokumentarna serija BBC-ja nudi drugačiju perspektivu – i moguće objašnjenje. Serija uključuje intervjue sa britanskom i italijanskom policijom, a neki inspektori priznaju da su i sami sumnjali u njenu priču. Ali ključna novost jeste dijagnoza koju Kloui dobija na kraju serijala – autizam.
Ova dijagnoza, kako kaže, objašnjava mnogo toga – ne samo o njenom ponašanju tokom otmice, već i o njenom životu pre i posle svega.
"Imala sam velike probleme sa komunikacijom", kaže dok gleda svoje dečje fotografije. "Stalno sam reagovala pogrešno. Ako me neko grdi, ja se nasmejem. Nisam znala kako da pokažem emocije. Mama je morala da ide sa mnom na ekskurzije jer nisam mogla da kažem ni šta želim ni kako se osećam."
Zato nije iznenađenje što je, po povratku u Veliku Britaniju, njeno objašnjenje događaja izazvalo katastrofu. "Ono što je usledilo posle otmice bilo je gore nego otmica sama", priznaje Kloui.
Javnost je bila šokirana njenim prvim obraćanjem iz majčine kuće. Iako je izgovarala strašne stvari, tipa "plašila sam se za svoj život, iz minuta u minut, iz sata u sat", lice joj se širilo u osmeh, govorila je mehanički, a u kombinaciji s njenom izazovnom odećom, to je odmah izazvalo podsmeh, osudu i sumnju.
Ljudi su postavljali pitanja: "Kako je krenula sa otmičarem u kupovinu?", "zašto nije pobegla?" Njena "neprikladna" reakcija dodatno je hranila teorije zavere.
U pravnom smislu, nije bilo nikakve sumnje - kidnaper Lukaš Herba osuđen je na više od 11 godina zatvora. Međutim, u očima javnosti ona je ostala sumnjiva. Kad se naredne godine pojavila kao učesnica u britanskom "Velikom bratu", to je dodatno ojačalo narativ da Kloui samo želi da postane poznata po svaku cenu.
"Šta je to u meni i mojoj priči što ljudima deluje neverovatno?", pita se ona u novom dokumentarcu koji je prikazan sinoć.
Na kraju, i sama pronalazi odgovor: zato što nije reagovala kao "tipična žrtva". Zato što nije plakala pred kamerama, već se smeškala, jer nije znala da pokaže strah ili šok – njena priča je odbačena.
Dijagnoza autizma objašnjava i tu "hladnoću", to nije bio nedostatak emocija, već nemogućnost da se one izraze na "očekivan" način. Danas, sa 28 godina, Kloui se i dalje bori za razumevanje okoline. Pročitajte i kako način na koji dete slaže kocke može da otkrije da li ima autizam.
BONUS VIDEO: