Osteoporoza je sistemska, progresivna bolest skeleta, koju karakteriše smanjena koštana masa i kvalitet koštanog tkiva, sa posledičnim povećanjem krhkosti kostiju i podložnosti prelomima. Osteoporoza predstavlja značajan zdravstveni i socio-ekonomski problem savremenog društva.
Očekuje se povećanje broja obolelih od osteoporoze za 30% na svakih deset godina u 21. veku. Osteoporoza može biti primarna i sekundarna, navodi prof. dr Snežana Tomašević Todorović, stručnjak u oblasti fizikalne medicine, reumatologije i terapije bola.
Primarna i sekundarna osteoporoza – faktori rizika
Faktori rizika za nastanak primarne osteoporoze podeljeni su u dve grupe: nepromenljive i promenljive.
Nepromenljivi faktori rizika:
- genetska predispozicija
- bela rasa
- ženski pol
- starosno doba ≥65 godina
- pozitivna porodična anamneza za nastanak preloma
- rana menopauza
hronična upotreba glukokortikoida (tokom 3 meseca ili duže)
Promenljivi faktori rizika:
- pušenje
- konzumiranje alkohola
- mala telesna masa (nizak indeks telesne mase – BMI & 18,5 kg/m²)
- dugotrajna laktacija
- amenoreja u generativnom periodu (duže od 6 meseci)
- nedovoljan unos kalcijuma i vitamina D
- neadekvatna fizička aktivnost
Sekundarna osteoporoza nastaje kao posledica drugih oboljenja i stanja koja dovode do gubitka koštane mase.
Osteoporoza – postavljanje dijagnoze
Dijagnoza osteoporoze se postavlja na osnovu laboratorijskih analiza, kao i merenjem mineralne koštane gustine primenom osteodenzitometrije (DXA).
Osteodenzitometrija je značajna za:
- skrining za osteoporozu
- utvrđivanje težine osteoporoze
- određivanje rizika od preloma
- identifikaciju pacijenata za farmakološku terapiju
- procenu promena u koštanoj gustini tokom vremena
TBS (Trabecular Bone Score) je skor trabekularne kosti koji daje dodatne informacije o mikroarhitekturi trabekularne kosti. TBS se može odrediti korišćenjem posebnog softvera tokom merenja mineralne koštane gustine.
„Blagovremeno praćenje rizika od preloma i adekvatno lečenje su ključni u uspešnom lečenju osteoporoze i prevenciji komplikacija”, objašnjava prof. dr Tomašević Todorović.
Desetogodišnji rizik za prelome određuje se na osnovu FRAX upitnika, koji izračunava verovatnoću preloma kuka ili drugih značajnih preloma povezanih s osteoporozom (MOF – major osteoporotic fracture). Određivanje biohemijskih markera koštanog metabolizma korisno je za praćenje efekata lečenja, predviđanje rizika za prelom, izbor terapije, kao i procenu adherencije i komplijanse.
Blagovremena dijagnoza osteoporoze postavlja se kod svake pete osobe, dok samo trećina njih prima adekvatnu terapiju. Kod pacijenata sa ponovljenim prelomima ili značajnim gubitkom koštane mase, preporučuje se procena eventualne sekundarne osteoporoze.
Osteoporoza – terapija
Kada se postavi dijagnoza osteoporoze, promena štetnih životnih navika i strategija za prevenciju preloma je primarna. Neophodan je adekvatan unos kalcijuma i vitamina D, prevencija padova i odgovarajuća fizička aktivnost.
Kod pacijenata sa faktorima rizika za osteoporozu potrebno je sprovesti mere prevencije:
- Primarna prevencija – sprečavanje razvoja osteoporoze
- Sekundarna prevencija – rano otkrivanje osteoporoze
- Tercijerna prevencija – sprečavanje posledica osteoporoze (nastanak preloma)
Kod pacijenata sa osteoporozom i povećanim rizikom od preloma, bisfosfonati se preporučuju kao prva terapijska linija. Lekovi sa anaboličkim efektom (stvaranje koštanog tkiva), poput denosumaba , teriparatida i abaloparatida , preporučuju se osobama sa visokim rizikom od preloma.
Kod žena u postmenopauzi sa visokim rizikom od fraktura, ako bisfosfonati i denosumab nisu odgovarajući, može se primeniti terapija selektivnim modulatorima estrogenskih receptora.
„Rizik za prelome se određuje nakon svakog novog preloma, bez obzira kada se dogodio. Rizik od nastanka preloma može se povećati nakon prekida terapije”, ističe prof. dr Tomašević Todorović. Pročitajte i koje doze suplemenata se savetuju.
BONUS VIDEO:
Tekst: Stetoskop / Lepa&Srećna / Jasmina Glišić