Doktorka Alka Patel je godinama zanemarivala zdravlje. Radila je prekovremeno, preskakala obroke, povremeno grickala keks da ne bi pala u nesvest i spavala po četiri sata noću. Sve dok jednog dana nije dobila temperaturu od 42°C, što je dovelo do višestrukog otkazivanja organa.
"Mislila sam da ću umreti. Kao lekar opšte prakse, znala sam koliko je moje stanje ozbiljno", ispričala je za The Times, prisetivši se zdravstvene krize iz 2011. godine.
Majka je troje dece i uspešna u svom poslu, pa često i preopterećena. Priznaje da nikada nije usporila dovoljno da primeti crvene zastavice koje su ukazivale da se približava potpunom kolapsu. Njen suprug hitno ju je odvezao u bolnicu kada joj je temperatura prešla 38°C. Tamo je podvrgnuta hitnoj abdominalnoj operaciji, jer se sumnjalo na apsces u stomaku, ali lekari nisu pronašli ništa.
Nakon mesec dana oporavka u bolnici, dr Patel je shvatila da mora da promeni način života. Postalo joj je jasno da je godinama ignorisala stres, sve dok telo nije reklo "dosta".
Danas, sa 53 godine, dr Patel je uspela da vrati vreme unazad. Njena biološka starost - starost njenih ćelija - iznosi samo 20 godina. To nije metafora, već rezultat preciznog praćenja i optimizacije zdravlja.
"Zvuči neobično, ali nauka pokazuje da možemo da smanjimo svoju starost na merljiv način", kaže ona. "Ja sam dokaz za to. Sam pojam biohakovanja možda asocira na bogate tehnološke mogule koji žele da žive večno, mnoge tehnike koje danas učim svoje klijente su besplatne, traju nekoliko minuta i mogu da vam vrate decenije života."
"Smanjenjem biološke starosti možemo da živimo duže, sa manje bola, više energije i pokretljivosti i sa manje lekova."
Kako dr Alka Patel koristi san da uspori starenje
Nakon što je preživela ozbiljnu zdravstvenu krizu, dr Alka Patel je odlučila da potpuno promeni svoj životni stil, a ključna promena bila je u načinu na koji spava.
Iako je godinama savetovala svoje pacijente da spavaju između 7 i 9 sati, sama je jedva uspevala da uhvati četiri sata sna, radeći do kasno u noć, često i nakon što joj deca odu na spavanje.
Danas, njena večernja rutina je pažljivo osmišljena da uspori starenje, omogući telu da obnavlja ćelije, puni energetske rezerve i čisti mozak od toksina.
Svake večeri u 21:30 podešava alarm koji označava početak digitalnog posta - ekranima je kraj. Sat vremena kasnije, odlazi u krevet, spremna za dubok, regenerativan san.
"Otkrila sam da mi nivo stresa noću nije dovoljno opadao da bi telo ušlo u fazu dubokog sna", priznaje dr Patel.
Zašto je važno isključiti sve uređaje sa plavim ekranima?
Naučnici već godinama upozoravaju da plava svetlost koju emituju telefoni, televizori i računari smanjuje proizvodnju melatonina, hormona koji reguliše naš ciklus spavanja i budnosti. Uveče, ta svetlost može da zavara telo da misli da je još dan, što otežava opuštanje i uspavljivanje.
Ali stručnjaci takođe upozoravaju da prisilno gašenje svega bez ikakve mentalne pripreme može izazvati nesanicu. Zato dr Patel koristi sat vremena između gašenja ekrana i odlaska u krevet kao idealan period za opuštanje.
U tom vremenu, uz knjigu u ruci, ulazi u krevet smirena i spremna za osam sati sna koji joj pomažu da očuva mladost ne samo spolja, već i na ćelijskom nivou.
Jutarnji rituali koji podmlađuju: Kako dr Alka Patel započinje dan
Dan dr Alke Patel počinje jednostavno, ali efikasno - sa pet istezanja koja drži po 50 sekundi, uključujući vežbe za ravnotežu poput podizanja na prste, koje radi dok pere zube.
Zvuči neobično? Nauka potvrđuje da nije. Jedna studija sprovedena na 17.000 ljudi uzrasta od 50 do 75 godina pokazala je da oni koji ne mogu da stoje na jednoj nozi barem 10 sekundi imaju 84 odsto veći rizik od smrti u narednih sedam godina.
Ova jednostavna vežba deo je njenog sistema biohakovanja, u kojem rangira svoje najčešće navike od 1 do 10, uz odgovarajuće vreme i aktivnost - pokazujući da svako može da pronađe 60 sekundi za zdravlje, bez obzira na zauzet raspored.
"Najefikasnije navike uklapam u svakodnevne rutine. Na primer, dok perem zube, radim podizanja na prste, tako poboljšavam ravnotežu", objašnjava dr Patel.
Svakog jutra praktikuje sledeće:
- 1 minut na prirodnom svetlu, da podstakne proizvodnju hormona budnosti
- 10 sekundi za postavljanje dnevne namere, jer je svrha jedan od ključnih faktora dugovečnosti kod stogodišnjaka iz tzv. "plavih zona"
U tom trenutku uzima i prva tri gutljaja vode, što ponavlja na svakih 30 minuta tokom dana. Studije su pokazale da osobe sa nižim unosom tečnosti imaju 21 odsto veći rizik od prerane smrti.
U 10 sati ujutru jede svoj prvi obrok, jer praktikuje autofagiju - jede po satnici 8:16.
U podne je vreme za obrok bogat proteinima i vlaknima, pa kreće u šetnju ili lagano trčanje, a zatim radi kratku vežbu sa tegovima koje drži ispod svog stajaćeg radnog stola.
Ova rutina pomaže da se glukoza iz krvi preusmeri ka mišićima, čime se smanjuje rizik od dijabetesa i održava stabilan nivo šećera u krvi.
Takođe, svakih 90 minuta menja položaj tela, naizmenično sedeći i stojeći, kako bi poboljšala cirkulaciju i zdravlje srca.
Veče za zahvalnost i regeneraciju: kako dr Alka Patel završava dan
Nakon aktivnog dana, večernja rutina dr Alke Patel fokusira se na mentalni mir, zahvalnost i pripremu tela za san. Ovaj deo dana koristi da se osvrne na ono što je prošlo, smanji stres i poboljša kognitivne funkcije.
Jedna od njenih neobičnih, ali efikasnih navika jeste sedam sekundi tišine svakih 70 minuta - trenutak potpune pauze, bez misli, bez ekrana, bez reči. Ova mikro-meditacija pomaže telu da se resetuje i umu da se oslobodi napetosti.
"Davanje komplimenata je, takođe, važno jer podstiče lučenje hormona povezivanja - oksitocina", dodaje dr Patel.
Oksitocin, poznat kao "hormon ljubavi", utiče na isti deo mozga kao i fizički bol, a istraživanja pokazuju da može pomoći u smanjenju upala i osećaja usamljenosti.
Dan završava ranom večerom, kako bi telo imalo dovoljno vremena da svari hranu pre spavanja. Ako jedete prekasno, to može da izazove loš san, poremećaje varenja, kao i skok šećera u krvi. Sve to ubrzava proces starenja, što je upravo ono što dr Patel želi da izbegne.
"Kada večerate ranije, telu dajete šansu da se regeneriše dok spavate - umesto da se bori sa varenjem", objašnjava ona. Pročitajte i zašto je važno da spavate između 1 i 3 sata ujutru.
BONUS VIDEO:
