Za razliku od povišenog krvnog pritiska koji često nazivamo "tihim ubicom", nizak pritisak ili hipotenzija uglavnom se ne doživljava kao ozbiljna pretnja ali to može biti pogrešno.
Kada je krvni pritisak prenizak, različiti delovi tela ne dobijaju dovoljno kiseonika, što može izazvati niz neprijatnih, pa čak i opasnih simptoma. Vrtoglavica, umor, slabost i nesvestica samo su neki od znakova koji ukazuju da je vreme da reagujete.
Šta je zapravo hipotenzija i kada postaje problem?
Normalne vrednosti pritiska su kada gornji odnosno sistolni pritisak je 115 do 120 mm Hg, a niži ili dijastolni pritisak je 75 do 80 mm Hg.
Neki ljudi se osećaju dobro sa nižim krvnim pritiskom od navedenih vrednosti, ali se pritisak od 90/60 obično smatra preniskim. Medicina navodi da je pritisak nizak ako je bar jedna od dve izmerene vrednosti (gornja ili donja) manja od normalne.
Nizak krvni pritisak može biti uzrokovan brojnim faktorima, uključujući starost, dehidraciju i probleme sa srcem. Međutim, od njega najčešće pate osobe starije od 65 godina, trudnice i dijabetičari.
Simptomi
Najčešći simptomi niskog krvnog pritiska su vrtoglavica i ošamućenost, što je posebno izraženo kada se naglo ustanete iz sedećeg ili ležećeg položaja; zamagljen vid koji može nastati kao rezultat smanjenog dotoka krvi u oči; nesvestica, pri čemu treba biti oprezan jer kratkotrajni gubitak svesti može biti ozbiljan simptom hipotenzije; umor i slabost; mučnina, ponekad praćena povraćanjem.
Osim toga, osobe sa niskim krvnim pritiskom mogu takođe da osete osećaj praznine u glavi, poremećenu koncentraciju, ubrzano i plitko disanje, hladnu i bledu kožu, lupanje srca ili nepravilan rad srca i osećaj žeđi.
Zbog smanjenog dotoka krvi i kiseonika u mozak, hipotenzivni bolesnici imaju povećanu potrebu za ležanjem i odmorom.
Tipovi niskog pritiska
Postoji nekoliko vrsta niskog krvnog pritiska, a to su:
Ortostatska hipotenzija - takođe poznata kao posturalna hipotenzija, ovo se odnosi na nagli pad krvnog pritiska koji se javlja kada se ustanete iz sedećeg ili ležećeg položaja. Česta je kod starijih osoba i može izazvati vrtoglavicu ili nesvesticu dok se telo ne prilagodi novom položaju.
Postprandijalna hipotenzija - ukazuje na pad krvnog pritiska koji se javlja sat do dva nakon obroka. Stanje je češće kod starijih osoba i onih sa autonomnom disfunkcijom.
Neuralno posredovana hipotenzija - uzrokovana je abnormalnom refleksnom interakcijom između srca i mozga. Može se javiti kada dugo stojite u jednom položaju ili kao reakcija na jake emocije kao što su šok ili strah.
Ustavna hipotenzija - ukazuje na stanje uporno niskog krvnog pritiska bez specifičnog uzroka.
Važno je napomenuti da nizak krvni pritisak može biti ozbiljan ako izaziva simptome ili je znak nekog drugog zdravstvenog problema. U ovim slučajevima neophodno je potražiti medicinsku pomoć radi pravilne dijagnoze i lečenja.
Kada tražiti pomoć?
Iako hipotenzija nije nužno ozbiljno stanje, preporučljivo je konsultovati lekara kada se pojave povezani simptomi. Nizak krvni pritisak može biti simptom većeg zdravstvenog problema koji treba dijagnostikovati, a zatim lečiti.
Nekoliko dnevnih prilagođavanja načina života generalno je dovoljno za lečenje. Ovo može zahtevati praćenje unosa vode kako biste bili sigurni da je dovoljan ili, na primer, dovoljno vežbanja.
Iako blaga hipotenzija ne zahteva uvek lečenje, važno je prepoznati znake koji ukazuju na potrebu za medicinskom intervencijom.
Potražite medicinsku pomoć ako doživite:
- intenzivni ili dugotrajni simptomi
- česte nesvestice
- konfuzija ili dezorijentacija
- hladna i vlažna koža
- bol u vratu ili leđima
- ozbiljne poteškoće sa disanjem.
BONUS VIDEO:
