Anamari Tomasović (37) nakon glavobolja koje su trajale neko vreme, u maju se jednostavno srušila na putu za pretrage, doživljavajući moždani udar.
"Nikada nisam imala ozbiljnijih problema koji bi ukazivali na to da imam rizik od moždanog udara, niti mi je bilo na kraj pameti da bih mogla da ga doživim. Zato nisam ni posumnjala u to kada sam prošle godine počela da imam jake glavobolje. Zbog toga sam otišla kod mame na neko vreme, a ona me pratila na pretragama na koje me uputio lekar. Zapravo, ne sećam se mnogo detalja o udaru, osim da sam se jednog dana dok smo išle na pretragu jednostavno srušila, sa osećajem kao da mi nešto drobi glavu, bol je bila toliko jaka", priča Anamari Tomasović (37) zaposlena u Hrvatskoj pošti.
Stručnjaci podsećaju žene da su "ženski" simptomi kardiovaskularnih bolesti i moždanog udara često specifični, odnosno drugačiji nego kod muškaraca, zbog čega bolest često nije prepoznata i lečena na vreme. Tako je u početku bilo i u slučaju ove dame.
Anamari Tomasović se dobro oporavila nakon moždanog udara, ali sada se mnogo brže umara, ne podnosi gužve i ima snažan osećaj straha da bi se mogla ponovo srušiti, ako se nađe sama na ulici...
"Ranije sam se borila sa anksioznošću i depresijom, pa mi se znalo desiti da lekari ne shvate ozbiljno glavobolju na koju sam se žalila. Prošla sam i CT mozga, na kojem nisu prepoznali nikakve promene i čak mi se činilo da su sumnjali da nešto izmišljam kad bih spomenula glavobolje", kaže Anamari.
Priča da se tada osećala dobro, pa neko vreme nije pila lek protiv depresije, jednu tabletu koju pije uveče. Sve do dana kada su mama i ona čekale taksi za odlazak na zakazan pregled. Tada je tokom dana imala osećaj da nije potpuno prisebna, a između dva pregleda, jednostavno se srušila sa oštrim bolom u glavi.
Prema rečima stručnjaka, to je jedan od karakterističnih simptoma moždanog udara, uz iznenadne smetnje govora, naglo zamagljenje ili gubitak vida, smetnje u hodu, gubitak ravnoteže ili vrtoglavicu. No, nisu uvek svi simptomi prisutni, a kod žena se oni često razlikuju od uobičajenih, zbog čega lečenje često kasni. Od nespecifičnih simptoma često se javljaju opšta slabost, poteškoće u disanju, kratkoća daha, kao i zbunjenost, dezorijentacija i nagla promena ponašanja. Ponekad se mogu javiti uzrujanost i halucinacije.
"Nikada nije bilo znakova zbog kojih bih posumnjala na rizik od moždanog udara, dok prošle godine nisu počele glavobolje, ali čak ni pretrage koje sam prošla nisu ukazivale na to", kaže Anamari.
"Nakon dve nedelje kome, nisam se sećala mnogo stvari iz prvih dana po buđenju i nisam bila svesna svega što se dogodilo. Prva sećanja počela su da mi se vraćaju tek kada sam već bila na rehabilitaciji, kada sam shvatila da se kod mene dogodilo pucanje aneurizme, što se smatra težim oblikom udara, te da, laički rečeno, u glavi imam 'cevčicu', kao bajpas koji sprečava ponovno krvarenje u mozak. Tamo sam se tek prisetila i sestrinih poseta u bolnici, ali u tom trenutku mi je delovalo kao da je nisam videla godinama", priča Anamari.
Kako je dugo ležala, atrofirali su joj mišići, pa je najteže tokom rehabilitacije bilo ponovo sigurno stati na noge. Zbog bolesti je, dodaje, odmah prestala da puši, a nakon razgovora sa psihološkinjom prestala je i kafu da pije, što joj je teško palo.
"Pre toga nisam ni znala koliko kofein može negativno da utiče na organizam. Shvatila sam da je bolje izbaciti kafu, i nije bilo teško da se prilagodim. Sada uživam u beskofeinskim kafama. Nije mi mnogo promenjena ishrana, iako bih je trebalo prilagoditi. Najveći problem mi je slatko, jednostavno se ne mogu odreći povremenog uživanja u slatkom", kaže Anamari
Mnogo joj je pomogao razgovor sa lekarkom, koja joj je rekla da treba da bude srećna zbog činjenice da se mnogi ljudi sa njenom dijagnozom nisu preživeli, dok je ona prošla bez ozbiljnih posledica. Takođe, dodaje, pomogla joj je i vera u Boga, koja joj je dala snagu kad je bilo najteže.
Iako se danas oseća dobro još uvek se nije vratila na posao i teško joj je da proceni kada će to biti moguće.
"Iako se dobro osećam, od moždanog udara se puno brže umaram. Takođe, teško mi je funkcionisati u gužvi, tamo gde ima više ljudi. Iako se trudim da ne razmišljam o tome što sam preživela, ponekad mi se javlja neugodan osećaj straha, na primer kad negde idem, počnem da strahujem od toga šta ako se ponovo srušim, ako mi se nešto dogodi... Od stana u kojem živim do moje mame imam samo nekoliko tramvajskih stanica, a ponekad me preplavi taj osećaj i teško mi je da pređem taj put", priča Anamari.
U slučaju glavobolje i poremećene svesti, odmah u bolnicu!
Neurologinja prof. dr. sc. Maja Roje Bedeković istakla je da su tipični simptomi moždanog udara za oba pola isti: poremećaj u govoru, oduzetost jedne strane lica ili tela, i kada tražite od osobe da ispruži ruke, jedna ruka pada jer nema kontrolu.
"Međutim, žene češće imaju atipične simptome, poput glavobolja ili poremećenog stanja svesti, i veoma je važno da se prepoznaju na vreme, jer je za uspešno lečenje najvažnije da osoba stigne do bolnice što pre. Kod ishemijskih udara, što je oko 80% slučajeva, vreme za primenu leka u venu je između 3 do 4,5 sata od početka simptoma, dok kod krvarenja u mozak, za uklanjanje ugruška iz krvnog suda i lečenje trombektomijom, vremenski prozor traje 6 sati, a samo u izuzetnim medicinskim situacijama može trajati i duže", naglasila je prof. dr. sc. Bedeković.
Tekst: 24sata.hr/Lepa&Srećna/Radmila Ilić
BONUS VIDEO:
Još uvek nema komentara - sjajna prilika da pokreneš diskusiju.