Koje su dobre, a koje loše masti: Dr Olga Hadžić nam otkriva ko treba da uzima omega-3 i omega-6 kapsule

Mnogi danas žele da smršaju, dijete su modernije nego ikad. Među savetima, sve su češće ideje da se smanji količina masti u ishrani, a neki bi želeli i da potpuno izbace masnoće sa jelovnika.

Prema njenim rečima, preporučen unos je 10 do maksimalno 15 odsto ukupnog energetskog unosa, pri čemu valja obratiti pažnju na kvalitativna svojstva tj. vrstu i sadržaj masnih kiselina u mastima hrane.

Da li treba da se trudimo da izbacimo sve masnoće iz ishrane?

"Apsolutno ne! Već je rečeno da masti predstavljaju neophodan nutritijent i da bez njih ne bi mogli da funkcionišu mnogi organski sistemi. Osim toga, hrana koja ne sadrži masti je neukusna, osim što je i nekvalitetna u nutritivnom smislu reči", objašnjava dr Olga. 

Koje su dobre, a koje loše masti, gde ih ima, koliko smemo da ih jedemo?

"Po poreklu, masti delimo na biljne i životinjske. Prema količini pojedinih masnih kiselina u njima, govorimo o zasićenim, mononezasićenim i polinezasićenim (organska jedinjenja od kojih su sačinjene masti, masne kiseline, po vrsti mogu biti zasićene, mononezasićene i polinezasićene, pa odatle potiče podela). 

Zasićene masne kiseline su prisutne u mastima mesa i mleka (životinjske masti), mononezasićene u biljnim uljima, a najbolji izvor polinezasićenih je morska riba."

Šta su čuvene "trans" masti, gde ih ima, da li možemo da ih prepoznamo po ukusu ili moramo da čitamo deklaracije?

"Nekoliko reči o tzv. trans masnim kiselinama. Posebna kategorija namirnica je ona koja u sebi sadrži trans masne kiseline. Govorimo o biljnim proizvodima, za koje se donedavno mislilo da nisu štetni (margarin, biljni šlag, biljna pavaka, biljni sir, itd...). 

Do skora se smatralo da su isključivo štetne životinjske masnoće (crveno meso i punomasni mlečni proizvodi, svinjska mast...), pa je veličana uloga margarina u ishrani, ali, nauka ipak kaže: mnogo su štetnije industrijski proizvedene namirnice koje sadrže trans masne kiseline, od prirodnih masnoća, pa bile one i životinjskog porekla. Šteta o kojoj govorimo sastoji se u tome da visok nutritivni unos masti koje sadrže trans masne kiseline, povećava nivo "lošeg" (LDL), a snižavaju nivo "dobrog" (HDL) holesterola u krvi." 

Dr Olga Hadžić preporučuje je da se detaljno prouči sastav neke namirnice koja je industrijski proizvedena i da se proveri procenat sadržaja trans masnih kiselina (ne sme biti veći od 2 %, mada bi bilo dobro da ih nema uopšte). "Čim uočite da na deklaraciji o sastavu proizvoda piše - hidrogenizovana biljna masnoća, neka to bude signal za oprez (na žalost, to ćemo videti na deklaracijama vrlo velikog broja proizvoda).

Ove masti se dobijaju hidrogenizovanjem i drugim industrijskim procesima prerade namirnica biljnog porekla. Koriste se za produženje trajnosti peciva, slatkiša, slanih grickalica, brze hrane, ima ih u svim supama iz kesice, svim mesnim prerađevinama iz konzervi... Najbogatiji izvor je margarin, zatim hidrogenizovano biljno ulje, pa pekarske masnoće itd… " 

Šta su omega-3 i omega-6 masti, gde ih ima i da li treba da uzimamo suplemente?

"Ovo su dve vrste masnih kiselina koje su prisutne u hrani koju jedemo, ali se po nutritivnim i zdravstvenim koristima nešto razlikuju. Obe vrste ovih masnih kiselina su korisne i važne. Omega-3 imaju uticaja na regulaciju krvnog pritiska i važne su za funkcionisanje mozga i srca. Takođe su povezane i sa manjim rizikom od dijabetesa, sindroma iritabilnog kolona, moždanog udara, reumatizma, astme i nekih malignih bolesti.  Omega-6 imaju udela funkcionisanju mozga, rastu i razvoju, reproduktivnom zdravlju, zdravlju kose, kože i kostiju", kaže dr Hadžić.

Ona podseća da je, u pravilnoj ishrani, veoma važno da odnos unosa ovih masnih kiselina bude optimalan. "Zato Svetska zdravstvena organizacija (SZO) sugeriše da bi odnos ovih masnih kiselina u ishrani trebalo da bude najmanje 1:3 do 1:5, drugim rečima, treba jesti više namirnica koje sadrže omega-3 masne kiseline, što u našim prehrambenim navikama nije slučaj. Treba znati da su:

• izvori omega-3 nezasićenih masnih kiselina u ribi (tunjevina, losos), ribljem ulju, semenu lana, orasima, dok su
• izvori omega-6 masnih kiselina različita biljna ulja, jaja, meso i mesne prerađevine.

Suplementacija je neophodna kada se u ishrani ne koristi dovoljno namirnica koje sadrže,  a naročito je važna za ljude koji pate od kardiovaskularnih i cerebrovaskularnih bolesti", naglašava dr Hadžić. Pročitajte i šta može da pomogne kod povišenih masnoća u krvi.

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.

BONUS VIDEO: