VAŽNO ZA ANEMIJU! PITALI SMO SPECIJALISTU: Koliko treba da čuvamo rezultate krvne slike

Anemija je stanje u kojem telo nema dovoljno zdravih krvnih zrnaca, koji su zaduženi da dopremaju kiseonik u sva tkiva i organe u telu.

"U okviru analize kompletne krvne slike, meri se više parametara:

• Hemoglobin
• Broj eritrocita (crvenih krvnih zrnaca)
• Hematokrit (predstavlja odnos zapremine eritrocita i zapremine krvi u uzorku krvi)
• Srednja zapremina eritrocita (MCV)
• Srednji sadržaj hemoglobina (MCH)
• Prosečna koncentracija hemoglobina u eritocitima (MCHC)
• Širina distribucije zapremine eritrocita (RDW)
• Broj leukocita (belih krvnih zrnaca)
• Leukocitna formula (neutrofili, limfociti, monociti, eozinofili i bazofili) i
• Broj trombocita (krvnih pločica).

Referentne vrednosti krvne slike

Referentne vrednosti za parametre krvne slike razlikuju se na osnovu pola i uzrasta. Takođe, mogu postojati određene razlike u referentnim vrednostima u zavisnosti od analizatora na kom se određuje krvna slika."

"Vrednosti ovih parametara je bolje tumačiti u odnosu na prethodne rezultate nego u odnosu na referentni interval", naglašava mr Damjanović.

Bez obzira na to koliko su važne, referentne vrednosti ipak predstavljaju prosečne vrednosti najvećeg broja zdravih ljudi. Ukoliko redovno proveravate svoju krvnu sliku, a preporučuje se - jednom godišnje ako nemate nikakvih zdravstvenih tegoba - onda ćete znati i koje su vaše "lične referentne vrednosti". Čuvajte svoje rezultate i pratite ih iz godine u godinu, tako ćete i sami primetiti ukoliko dođe do neke značajnije promene.

"Hemoglobin, hematokrit i broj eritrocita su osnovni parametri za utvrđivanje postojanja anemije. Ukoliko je koncentracija hemoglobina niža od donje granice referentnog opsega, može se reći da je prisutna anemija.

Eritrocitini parametri (MCV, MCH, MCHC i RDW) nam pružaju dodatne informacije o karakteristikama eritrocita i pomažu u dijagnostici određenih vrsta anemija, a samim tim i u odluci o terapiji", kaže mr Jelena.

Kako se otkriva uzrok i tip anemije

Postoji niz laboratorijskih testova kojima se može utvrditi uzrok nastanka anemije, tip anemije, kao i testova za praćenje uspešnosti terapije.

Jedan od najčešćih uzroka anemije je nedostatak gvožđa. Laboratorijskim testom može se odrediti nivo gvožđa u krvi.

"Upotrebljivost određivanja koncentracije gvožđa u dijagnostičke svrhe je dosta ograničena zbog značajnih varijacija nivoa ovog parametra u krvi u toku dana, iz dana u dan, kao i varijacija koje su posledica infekcije, inflamacije i primene određenih lekova", kaže mr ph Damjanović.

"Umesto pojedinačnog određivanja koncentracije, za procenu statusa gvožđa i diferencijalnu dijagnostiku anemije najbolje je određivati iz istog uzorka nivo gvožđa u serumu, ukupni kapacitet za vezivanje gvožđa (TIBC), rezervni kapacitet za vezivanje gvožđa (UIBC), transferin i feritin. Na ovaj način se utvrđuje nivo funkcionalnog i deponovanog gvožđa.

Ukoliko je osoba na terapiji preparatima gvožđa, poželjno je da se konsultuje sa lekarom ili stručnjakom iz laboratorije o pripremi pred uzorkovanje krvi za sprovođenje ovih analiza. Najbolji pokazatelji uspešnosti terapije su hemoglobin i feritin", kaže nam mr Damjanović.

Naša sagovornica naglašava da hronične bolesti mogu uticati na razvoj anemije, pa je neophodno detaljno tumačenje dobijenih rezultata. "U hroničnim inflamacijama i infekcijama, pouzdanija je procena nivoa funkcionalnog gvožđa na osnovu analize solubilnih transferinskih receptora.

Diferencijalna dijagnoza i procena stepena anemije kod bubežnih bolesnika, kao i utvrđivanje potrebe za terapijom se vrši određivanjem nivoa eritropoetrina u krvi", dodaje specijalista medicinske biohemije. 

Anemija takođe može biti posledica hemolize eritrocita u organizmu i poznata je kao hemolitička anemija. U tom slučaju se više eritrocita razgradi nego što se proizvede.

Uzroci mogu biti:

• genetski poremećaji,
• autoimune bolesti,
• infekcije,
• toksične supstance,
• traume i
• mehanička oštećenja crvenih krvnih zrnaca.

Mr ph Damjanović navodi i pomoćne laboratorijske testove koji se sprovode radi potvrde ove vrste anemije:

• određivanje broja retikulocita u krvi,
• hemoglobina u plazmi,
• bilirubina,
• haptoglobina,
• laktat-dehidrogenaze,
• hemoglobina i
• urobilinogena u urinu.

"Nakon potvrde postojanja ovog tipa anemije, primenjuju se specifičniji laboratorijski testovi za uvrđivanje uzroka", kaže mr ph Damjanović. "Povećani apsolutni broj retikulocita prisutan je i kod anemija nastalih usled krvarenja, kao normalan odgovor kostne srži na gubitak krvi, ali i na uspešnu terapiju vitaminom B12 i gvožđem.

"Laboratorijskim testovima se može utvrditi i snižena koncentracija folne kiseline, kao i vitamina B12 u krvi. Niske koncentracije ovih markera dovode do razvoja anemije, a mogu biti posledica brojnih stanja kao što su: inflamatorne bolesti creva, gastrektomija, Zollinger-Ellisonov sindrom, alkoholizam, malnutricija, anoreksija, malapsorpcija, Kronova bolest, hronične bolesti, hipotireoidizam, karcinom i primena određenih lekova." 

Pročitajte i kako da znate da li vam telo efikasno izbacuje tokisne - najvažnije o analizi urina. 

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.

BONUS VIDEO:

Tekst: Lepa&Srećna / Jasmina Glišić