KOLONOSKOPIJA MOŽE DA VAM SPASI ŽIVOT, AKO IMATE OVE SIMPTOME: Kako se izvodi priprema i detaljan pregled debelog creva

Kolonoskopija je endoskopska procedura koja omogućava detaljan pregled debelog creva i završnog dela tankog creva. Primenjuje se u cilju dijagnostike eventualnih bolesti. Obavlja se kolonoskopom, fleksibilnim instrumentom debljine prsta koji na sebi ima mikrokameru i lampu. Cilj pregleda je dijagnostika, ali je moguće i momentalno uklanjanje patoloških promena ili izvođenje biopsije.

Ko treba da radi kolonoskopiju?

Lekar će vas najčešće uputiti na kolonoskopiju zbog sledećih razloga:

• Abnormalna stolica (krvava, tamno obojena)
• Uporna dijareja
• Anemija usled nedostatka gvožđa
• Hronični, neobjašljiv bol u stomaku
• Prethodna istorija polipa ili kancera kolona
• Porodična istorija kancera kolona
• Ispitivanje zbog sumnje na kancer kolona kod osoba starijih od 50 godina

Kako se izvodi kolonoskopija?

Ovaj pregled izvodi se bez anestezije, ali se može raditi i u lokalnoj ili kratkoj opštoj anesteziji. Traje u proseku 30-45 minuta, a izvodi se tako što pacijent legne na levi bok, a zatim lekar uz pomoć kolonoskopa upumpava vazduh koji otvara debelo crevo i omogućava pomeranje sonde unapred. Tom prilikom može da se javi osećaj nadimanja i to je ono što je ljudima često neprijatno tokom kolonoskopije.

Iako se mnogi pacijenti brinu da će im za vreme kolonoskopije biti neprijatno, većina je dobro podnese i kasnije se dobro oseća, ali se mnogi nakon kolonoskopije osećaju umorno. Ako ste primili anesteziju, nakon pregleda ćete ostati na posmatranju dok ne prestane dejstvo sedativa. Savetuje se da se na kolonoskopiju dođe sa pratnjom, koja će biti uz vas dok se vraćate kući, a preporuka je i da ostatak dana odmarate, ne radite i ne vozite, jer vas sedativi mogu učiniti pospanim.

Tokom kolonoskopije može da se izvrši i biopsija i uklanjanje polipa, koji su često uzrok karcinoma debelog creva. Ova procedura nije bolna, jer u unutrtašnjem delu debelog creva nema nervnih završetaka. Kolonoskopija tako često rešava potencijalno ozbiljne probleme bez velikih operacija.

Posle kolonoskopije možete da osetite grčeve ili gasove, ali to obično brzi prolazi. Odmah nakon pregleda možete normalno da jedete.

Kako se pripremiti za kolonoskopiju?

Važan deo pripreme je obavešatavnje lekara o specifičnim stanjima - obavezno recite lekaru ako sumnjate na trudnoću ili imate plućne i srčane bolesti. Obavezno obavestite lekara ako ste alergični na neke lekove, imate dijabetes ili uzimate lekove koji mogu uticati na zgrušavanje krvi. Moguće je da će lekar prilagoditi terapiju pred kolonoskopiju.

Tri dana pred kolonoskopiju treba započeti proces totalnog čišćenja creva. Treba jesti laganu hranu sa malo vlakana, kao što je beli hleb, testenina i pirinač, kuvano povrće bez kožice, voće bez ljuske i semenki, piletina, riba i jaja.

Pre kolonoskopije izbegavajte semenke, kokice, orahe, masnu hranu, roštilj i drugo „teško“ meso, integralne žitarice, sirovo povrće, namirnice koje nadimaju (kupus, pasulj, grašak, brokoli, kukuruz…) Preporučuje se da ne uzimate ni vitamine i druge suplemente.

Jedan dan pred pregled ne treba jesti čvrstu hranu, već konzumirati samo bistre supe, sokove i čajeve. Kafa je dozvoljena, ali bez mleka ili šlaga. Ne treba konzumirati ništa što je ljubičaste, plave ili crvene boje, jer to može otežati lekaru pregled. Iz istog razloga ne piju se mutna pića (gusti sokovi, mleko), kao ni alkohol.

Noć pre kolonoskopije uzimaju se laksativi, koji će očistiti sistem za varenje. Preporuci za laksativ i načinu upotrebe kako bi bio najefikasniji, konsultujte se sa lekarom ili farmaceutom. Da ste proces čišćenja odradili kako treba, znaćete ako vam stolica na kraju bude tečna, i izgled kao urin ili voda.

Što se bolje pripremite, pregled će kraće trajati, jer će lekaru biti lakše da vidi sve što je potrebno.

Moguće komplikacije kolonoskopije

Iako se to retko dešava, usled kolonoskopije moguće je krvarenje ili bušenje creva. Ako nakon kolonoskopije primetite obilno i dugotrajno krvarenje, kao i jak bol u stomaku, temperaturu ili drhtavicu, obavezno se javite lekaru.

Rak debelog creva danas se sve više javlja kod osoba mlađih od 45 godina, a može se javiti i u ranijoj mladosti. Treći je najčešći tip karcionoma, odmah nakon raka dojke i pluća, a opasan je jer često ne daje nikakve simptome, ili oni budu toliko suptilni da se lako zamene nečim bezazlenim.

Zato uvek treba imati na umu značaj prevencije i redovnih skrining pregleda. Koliko god da vam deluje neprijatno, kolonoskopija može da vam spasi život, pa ukoliko za to postoje indikacije, odradite je bez odlaganja.

BONUS VIDEO

Tekst: Lepa&srećna/B.S.