MENOPAUZA UTIČE NA MOZAK VIŠE NEGO ŠTO MISLIMO: Posledice su zapanjujuće, a 4 stvari mogu da ublaže simptome

Menopauza, kraj reproduktivnog života žene, nešto je kroz šta će proći otprilike polovina svetske populacije ako živi dovoljno dugo. Međutim, taj životni period, kao ni mnogo toga u vezi sa zdravljem žena, nije dovoljno istražen. Šta se dešava u mozgu tokom menopauze? Kako se ispostavilo, mozak se preoblikuje, pa čak i prepravlja, tokom tog veoma specifičnog perioda života.

"Činjenica da estrogen ima uticaj na mozak otkrivena je tek 1996. godine", napominje dr Liza Moskoni, vanredni profesor neuronauke i direktorka Inicijative za ženski mozak na postdiplomskim studijama medicine Univerziteta Kornel u Njujorku, u intervjuu za CNN. "Poređenja radi, ljudi su sleteli na Mesec pre 30 godina".

Moskonijeva i njen tim snimili su mozak preko 160 žena dobi između 40 i 65 godina. Žene obuhvaćene ovom studijom su bile u premenopauzi (i dalje su imale redovnu menstruaciju), u perimenopauzi i postmenopauzi (godinu ili više nakon prestanka menstruacije).

Rezultati su bili zapanjujući, može se reći čak i revolucionarni. Mozak žena te životne dobi se preoblikuje. To znači da se pojedine regije smanjuju, druge rastu, i stvaraju se nove neuronske veze. (Ovaj rad je objavljen 2021. u Nature Scientific Reports, ali je Moskonijeva nastavila da dopunjava bazu podataka novim snimcima.)

"Menopauza je treća od tri ‘P’ životne faze (puberty, pregnancy, perimenopause) – kroz koje ženski mozak prolazi u životu – a to su pubertet, trudnoća i perimenopauza... I te tri faze se kulturološki posmatraju veoma različito u društvu, ali i iz neurološke perspektive, iz moždane perspektive, a imaju mnogo toga zajedničkog“, objašnjava dr Moskoni, napominjući da sve uključuju velike promene u mozgu, a ne samo u telu.

Što se tiče promena u mozgu tokom menopauze, Moskonijeva dodaje da, "postoji ogroman neurološki sistem koji povezuje mozak žene sa njenim jajnicima koji je toliko važan za reprodukciju, za razvoj bebe, za trudnoću – koji onda treba da se demontira kada izgube reproduktivnu sposobnost".

"I sve tri faze donose neku vrstu ranjivosti po zdravlje žene – postoji mnogo neprijatnih simptoma koji mogu nastati zbog menopauze – ali i otpornošću organizma, što je potpuno zanemareno u medicini, u nauci i svakako u kulturi", naglašava dr Liza Moskoni.

Napominje da ono što se dešava tokom menopauze može imati implikacije na zdravlje mozga u kasnijim godinama.

"Ogromna većina studija se fokusirala na estrogen, i one su dosledno pokazale da je jedna vrsta estrogena koja se zove estradiol glavni regulator zdravlja mozga žene. Tako, na primer, estradiol, ili estrogen, generalno, utiče na neuroplastičnost mozga, sposobnost mozga da se prilagodi spoljnim uticajima i iskustvu, evoluira i ostane otporan na sve što život donese", objašnjava doktorka.

Sve različite veze između različitih neurona su mnogo jače kada je estradiol visok i stimuliše protok krvi i cirkulaciju u mozgu, što znači da mozak dobija više kiseonika i hranljivih materija kako bi mogao bolje da radi. I to je ključno za imunološku funkciju u mozgu.

"Estrogen za žene i testosteron za muškarce nisu samo hormoni koji su uključeni u reprodukciju. Oni nisu važni samo za plodnost. Takođe su izuzetno važni za zdravlje mozga i funkciju mozga. Oni održavaju mozak aktivnim i obezbeđuju mu energiju. Oni održavaju mozak mladim, jer takođe imaju efekat protiv starenja."

Profesorka Liza Moskoni je u četrdesetim godinama i u fazi je premenopauze, a na kraju intervjua  naglašava da je to pravo vreme da se počne sa promenama životnog stila kako bi se pripremilo za menopauzu.

"Promenila sam ishranu, fizički sam aktivna, veoma vodim računa o higijeni spavanja. Pokušavam da što više izbegavam stres. Otarasila sam se svih izvora ekoloških toksina u kući najbolje što mogu, i takođe pratim hormonski status i cikluse, i psihički se pripremam da li ću, ili neću, da se opredelim za hormonsku terapiju."

BONUS VIDEO:

(MONDO)