- Kombinovanje lekova za prehladu može da dovede do slučajnog uzimanja duple doze istog aktivnog sastojka.
- Poseban oprez potreban je sa paracetamolom, ibuprofenom i lekovima koji izazivaju pospanost.
- Lekari savetuju da proverite sastav svakog preparata i da se pre kombinovanja lekova posavetujete sa farmaceutom ili lekarom.
Lekovi za prehladu mogu da ublaže neprijatne simptome, ali nepravilna upotreba može da izazove ozbiljne zdravstvene probleme. Jedna od najčešćih grešaka jeste istovremeno uzimanje više preparata koji sadrže isti aktivni sastojak, čak i kada imaju različite nazive i proizvođače. Lekari upozoravaju da takva kombinacija može da dovede do predoziranja i ozbiljnih komplikacija.
Prehlada je neprijatna, ali ne mora potpuno da vas iscrpi. Većina ljudi oporavi se bez posebnog lečenja, dok preparati koji se izdaju bez recepta mogu da pomognu u ublažavanju simptoma.
Prema američkom Centru za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC), lekarsku pomoć trebalo bi potražiti ako se simptomi ne poboljšaju u roku od 10 dana, ako se ponovo pojave ili ako se pogoršaju, piše Parade.
„Specijalisti otorinolaringologije mogu da pomognu na nekoliko važnih načina. Možemo da utvrdimo da li je reč o uobičajenoj virusnoj infekciji gornjih disajnih puteva ili o nečem drugom, poput bakterijske infekcije ili komplikacije koja zahteva lečenje“, objašnjava dr Džozef Lebovic, otorinolaringolog i hirurg iz Njujorka.
Pregled kod otorinolaringologa može da bude koristan i kada simptomi traju duže od same prehlade, na primer ako zapušen nos potraje nedeljama ili dođe do gubitka čula mirisa. Specijalista može da pomogne i pri izboru odgovarajuće terapije, uključujući lekove koji se izdaju bez recepta.
Koji lekovi se najčešće koriste za prehladu?
Lečenje prehlade uglavnom je usmereno na ublažavanje simptoma dok se organizam sam bori protiv infekcije. U zavisnosti od tegoba, koriste se različiti preparati:
Paracetamol - pomaže u snižavanju temperature i ublažavanju glavobolje i bolova u telu.
Ibuprofen - može da ublaži povišenu temperaturu, glavobolju i bolove.
Dekstrometorfan - koristi se za smirivanje kašlja.
Guaifenezin - pomaže da se sluz razredi i lakše izbaci.
Pseudoefedrin - oralni dekongestiv koji se koristi za ublažavanje zapušenosti nosa.
Antihistaminici, poput difenhidramina i doksilamina - nalaze se u nekim preparatima za prehladu koji se uzimaju uveče. Mogu da ublaže određene simptome, ali i da izazovu pospanost.
Iako su ovi lekovi uglavnom bezbedni kada se koriste prema uputstvu, postoji česta greška na koju lekari posebno upozoravaju.
„Mnogi lekovi protiv prehlade sadrže više aktivnih sastojaka, a različiti preparati mogu da sadrže isti aktivni sastojak čak i kada imaju potpuno različite nazive i brendove“, upozorava dr Lebovic.
Greška sa lekovima za prehladu može ozbiljno da ugrozi zdravlje
Uzimanje duple doze leka za prehladu može da ima ozbiljne, pa čak i životno ugrožavajuće posledice. Problem je u tome što do predoziranja može da dođe slučajno, čak i kada osoba nema nameru da uzme preveliku količinu leka.
„Duplo doziranje najčešće se događa slučajno, kada osoba uzme dva različita leka koja sadrže isti aktivni sastojak ili više istih sastojaka“, objašnjava dr Džozef Lebovic.
Na primer, osoba može da uzme jedan preparat za snižavanje temperature, a zatim i kombinovani lek za prehladu koji takođe sadrži isti sastojak. Ako ne proveri deklaraciju oba proizvoda, može nesvesno da prekorači preporučenu dozu.
Poseban oprez sa paracetamolom
Paracetamol može da izazove ozbiljno oštećenje jetre ako se uzme u prevelikoj količini. Dodatni problem predstavlja činjenica da se nalazi u brojnim lekovima koji se izdaju bez recepta, ali i u pojedinim lekovima koji se dobijaju na recept. Neki od tih preparata namenjeni su ublažavanju više simptoma prehlade istovremeno.
Prema američkoj Upravi za hranu i lekove (FDA), maksimalna ukupna dnevna doza paracetamola za zdrave odrasle osobe iznosi 4.000 miligrama u periodu od 24 sata. U taj zbir ulaze svi lekovi koji sadrže paracetamol.
To je gornja granica, a ne preporučena doza koju treba dostići. Za pojedine osobe dozvoljena količina može da bude niža, na primer kod bolesti jetre ili drugih faktora rizika. Uvek treba pratiti uputstvo konkretnog leka i savet lekara ili farmaceuta.
Ni sa nesteroidnim antiinflamatornim lekovima, poput ibuprofena, ne treba preterivati.
„U slučaju predoziranja, nesteroidni antiinflamatorni lekovi mogu da izazovu krvarenje u sistemu za varenje i čir, kao i da povećaju rizik od srčanog i moždanog udara“, upozorava dr Margarita Bruni, otorinolaringolog.
Ona dodaje da i dekongestivi, poput pseudoefedrina, u prevelikim dozama mogu da izazovu nemir, drhtanje, epileptične napade i ozbiljne srčane komplikacije.
Lekovi koji izazivaju pospanost takođe nose rizik
Kvalitetan san važan je tokom bolesti, ali treba biti oprezan sa lekovima za prehladu koji sadrže antihistaminike.
„Oni mogu da izazovu izraženu pospanost“, upozorava dr Kristina H. Fang, otorinolaringolog.
Poseban oprez potreban je ako nakon uzimanja takvih lekova morate da vozite ili upravljate mašinama. Istovremena upotreba više preparata koji izazivaju pospanost može dodatno da pojača njihov efekat.
Zato pre uzimanja leka treba proveriti upozorenja na pakovanju i izbegavati aktivnosti koje zahtevaju punu pažnju ako postoji mogućnost da preparat utiče na budnost.
Koliko lekova protiv prehlade smete da uzmete dnevno?
Ne postoji jedinstvena dnevna doza koja važi za sve lekove protiv prehlade, ističe dr Lebovic. Odgovarajuća količina zavisi od aktivnog sastojka, oblika i koncentracije leka, uzrasta, a ponekad i telesne težine, drugih lekova koje osoba uzima i postojećih zdravstvenih problema.
„Najbolje mesto za proveru pravilne doze jeste deklaracija na konkretnom proizvodu koji uzimate. Na njoj piše koliko leka treba uzeti, koliko često, koja je najveća dozvoljena dnevna količina i na koja upozorenja treba obratiti pažnju“, kaže dr Lebovic.
Kada je reč o paracetamolu, FDA za zdrave odrasle osobe navodi 4.000 miligrama u 24 sata kao maksimalnu ukupnu količinu iz svih lekova koji ga sadrže. Ipak, to ne znači da je ta količina odgovarajuća za svakoga.
Ako imate bolest jetre, uzimate druge lekove ili niste sigurni da li preparati smeju da se kombinuju, proverite sa lekarom ili farmaceutom koja je doza bezbedna za vas.
Tri saveta lekara za bezbedno uzimanje lekova protiv prehlade
1. Proverite aktivne sastojke, a ne samo naziv leka
Različiti lekovi mogu da imaju drugačije nazive i pakovanja, a da sadrže iste aktivne sastojke. Zato je važno da pročitate deklaraciju svakog preparata koji koristite, posebno deo u kome su navedeni aktivni sastojci.
Ako niste sigurni da li smete da kombinujete dva leka, pre uzimanja se posavetujte sa farmaceutom ili lekarom. Nemojte pretpostavljati da su preparati različiti samo zato što imaju drugačije nazive.
2. Izaberite lek prema simptomu koji želite da ublažite
Lekovi protiv prehlade mogu da ublaže tegobe, ali ne mogu da ubrzaju nestanak same infekcije.
„Prehladu izazivaju virusi i ona mora da prođe svojim tokom“, kaže dr Bruni.
Zbog toga često nema potrebe za kombinovanim preparatima koji sadrže više aktivnih sastojaka. Ako vas muči samo jedan simptom, lek koji sadrži jedan odgovarajući aktivni sastojak može da bude dovoljan. Na taj način smanjuje se i mogućnost nepotrebnih neželjenih dejstava.
3. Proverite moguće interakcije sa drugim lekovima i bolestima
Pojedini sastojci lekova protiv prehlade mogu da povise krvni pritisak, izazovu pospanost ili stupe u interakciju sa drugim lekovima koje uzimate.
Dr Fang zato savetuje da se pre uzimanja preparata posavetujete sa lekarom ako imate hronične zdravstvene probleme ili već koristite neku terapiju.
Lekovi protiv prehlade mogu da olakšaju tegobe, ali je važno da ih uzimate prema uputstvu i da ne kombinujete preparate bez provere njihovog sastava. Ako simptomi traju duže od 10 dana, pogoršavaju se ili se ponovo pojave nakon poboljšanja, obratite se lekaru.
BONUS VIDEO: