PORED UPALE PLUĆA, KORONA DONOSI JOŠ 9 KOMPLIKACIJA: Naučnici uporedili 70.000 pacijenata, rizici su ozbiljni

Od početka pandemije korona virusa, postavljalo se pitanje koja stanja mogu proisteći iz bolesti i kako sve to utiče na hronične bolesnike. Autori nedavnog članka u „Canadian Medical Association Journal“ proučavali su sve moguće komplikacije kovida 19. Cilj im je bio da potvrde koje su prethodno prijavljene komplikacije najjače povezane, a koje su najveći rizik.

Istraživači su koristili anonimne podatke o zdravstvenim tvrdnjama 70.288 ljudi koji su dobili dijagnozu kovid 19 između 1. marta i 30. aprila 2020.

Podatke o ljudima su podelili u tri kategorije – ambulantne, stacionarne i i pacijente primljene u jedinicu intenzivne nege – kako bi ispitali sve razlike između zdravstvenih ustanova. Od ovih 70.288 ljudi, 53,4% je primljeno u bolnicu. Preostalih 46,6% su bili ambulantni bolesnici. Sveukupno, 55,8% su bile žene, a srednja starost je bila 65 godina.

Šanse i rizici

Istraživači su definisali „period opasnosti“ (7 dana pre do 30 dana nakon dijagnoze) i „osnovni period“ (120 dana pre do 30 dana pre dijagnoze).

Koristili su osnovni period da identifikuju i eliminišu bilo koja hronična stanja koja su postojala pre nego što je osoba razvila kovid 19. Poređenjem dva perioda otkriveno je koji uslovi će se najverovatnije desiti nakon pojave kovida.

Uslovi u podacima o zdravstvenim tvrdnjama beleže se kodom dijagnoze, koji je standardizovan prema sistemu koji se naziva Međunarodna klasifikacija bolesti (ICD-10-CM). Istraživači su analizirali svih 1.724 kodova u skupu podataka i identifikovali 69 kao značajno povezane sa kovidom 19. Ove relativne šanse znače da će se uslovi koji odgovaraju ovim kodovima verovatno pripisati kovidu ili njegovom lečenju.

Takođe su izračunali ukupni rizik od dobijanja nove dijagnoze sa svakim kodom nakon dobijanja dijagnoze. Rizik predstavlja udeo ljudi koji su tokom perioda opasnosti dobili dijagnozu sa kodom među onima koji u osnovnom periodu nisu imali kodirano stanje.

Češće komplikacije

Analiza je potvrdila da su mnogi prethodno identifikovani uslovi među najčešćim komplikacijama. Prema ovoj studiji, uslovi koji su najjače povezani sa kovidom uključuju:

Stanja respiratornog sistema:

• upala pluća
• akutni respiratorni distres sindrom (ARDS)
• akutna infekcija donjih disajnih puteva
• respiratorna insuficijencija
• pneumotoraks

Stanja cirkulatornog sistema:

• srčani zastoj
• akutni miokarditis

Hematološki poremećaji

• diseminovana intravaskularna koagulacija

Bubrežni poremećaji

• poput akutne bubrežne insuficijencije
• poremećaji mirisa i ukusa

Snažna povezanost ne znači da je dato stanje često (visok rizik).

Uslovi sa najvećim rizikom(najčešće komplikacije kovida) obuhvatali su:

• upala pluća, koju je imalo oko 27,6% svih i 81% ljudi u jedinicama intenzivne nege
• respiratorna insuficijencija, koju je imalo oko 22,6% svih i 75,3% ljudi u jedinicama intenzivne nege
• akutna insuficijencija bubrega, koju je imalo oko 11,8% svih i 50,7% ljudi u jedinicama intenzivne nege
• druge sepse, koju je imalo oko 10,4% svih i 54,1% ljudi u jedinicama intenzivne nege

Najviše rizične i visoko povezane komplikacije su uključivale virusnu pneumoniju, respiratornu insuficijenciju, sepsu, akutnu bubrežnu insuficijenciju i ARDS.

Jedno zanimljivo otkriće bilo je da analiza nije potvrdila prethodne sugestije da kovid 19 značajno povećava rizik od moždanog udara.

Neke stvari koje treba imati na umu

Istraživači su sproveli ovo istraživanje na velikom uzorku podataka koji im je omogućio statistički značajna zapažanja. Takođe su mogli da rade sa detaljnom istorijom bolesti mnogih ljudi, omogućavajući im da budu sigurni da nijednu dijagnozu pre kovida nisu računali kao komplikaciju bolesti.

Autori studije ističu da njihovi podaci i analiza imaju neka ograničenja koja je važno imati na umu. Na primer, manja je verovatnoća da će blaži slučajevi infekcije biti zabeleženi u zdravstvenim tvrdnjama. Ovo može objasniti zašto se snažno povezane i često prijavljene komplikacije, poput kašlja i gubitka mirisa i ukusa, u analizi mogu pojaviti kao nizak rizik.

Takođe, studija ne beleži rizik od pogoršanja postojećih stanja, jer se fokusirala na nova dijagnostikovana stanja. Dalje, analiza je obuhvatila samo ljude koji su imali najmanje jednu medicinsku tvrdnju, što znači da bi procenjeni rizici mogli biti veći u ovoj kohorti nego u opštoj populaciji.

Takođe postoji mogućnost da neke od komplikacija proisteknu iz lečenja kovida 19, a ne iz same bolesti.

Članak je podvrgnut recenziji, ali trenutno je dostupan kao prevremeno objavljiven, što znači da će u budućnosti možda imati manje revizije.

Članak je rezultat saradnje istraživača sa „Jacobs School of Medicine & Biological Sciences“ na Univerzitetu u Buffalu u Njujorku, Aetion Inc., takođe u Njujorku, na Medicinskom odeljenju Univerziteta u Torontu u Kanadi i HealthVeriti Inc. iz Filadelfije, Pensilvanija.

Izvor: E-klinika